Godinu dana od probijanja "šengenskog zida"

Tako je odluku o ukidanju viza za građane Srbije prokomentarisao Đelić aludirajući na berlinski zid koji su 20 godina ranije srušili demonstranti u nekada podeljenoj nemačkoj prestonici. Time je ministar želeo da podseti da kao što su građani nekadašnje Istočne Nemačke rušenjem Berlinskog zida osvojili slobodu, ukidanjem viza građani Srbije su konačno dobili mogućnost da slobodno putuju.

Put do takve odluke Brisela nije bio lak i trajao je skoro dve godine - od sporazuma sa Evropskom unijom o viznim olakšicama koji je stupio na snagu 1. januara 2008, do 19. decembra 2009, kada je stupila na snagu odluka EU o ukidanju viza za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.

Prvo je trebalo ispuniti uslove

Srbija je prethodno morala da ispuni uslove - bezbednost dokumenata, reši pitanje imigracija, javni red i spoljni poslovi - koji su bili definisani u "mapi puta" koju je srpskim vlastima 7. maja 2008. predstavio potpredsednik Evropske komisije Žak Baro.

Potpredsednik komisije Baro i komesar za proširenje Oli Ren zvanično su Savetu EU preporučili ukidanje viza mesec dana posle odluke šefova diplomatije, 15. jula, što je Savet EU prihvatio 5. novembra, a Evropski parlament je nedelju dana kasnije glasanjem usvojio rezoluciju o ukidanju viza. Konačna odluka da vize građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije budu ukinute doneta je 30. novembra na sednici Saveta EU za unutrašnje poslove i pravosuđe.

Osvrćući se na prvih godinu dana vizne liberalizacije, Đelić je rekao da je "novoosvojena sloboda" omogućila građanima Srbije da se bolje upoznaju sa Evropom, dok istovremeno "ni na koji način ne ugrožava evropske partnere".

Ipak i negativni efekti?

Vizna liberalizacija imala je, međutim, i negativan efekat u vidu priliva "lažnih azilanata" sa juga Srbije i iz Makedonije, što je u jednom momentu zabrinulo, pre svega Belgiju i Nemačku.

U Nemačkoj su građani Srbije u novembru mesecu ponovo bili najmnogobrojniji među strancima koji su zatražili azil u Nemačkoj, uprkos upozorenjima nemačkih političara da bi moglo da bude zatraženo suspendovanje prošlogodišnje odluke o bezviznom režimu putovanja u zemlje Evropske unije. U novembru je 1.159 državljana Srbije zatražilo politički azil u Nemačkoj. To je vidan porast u odnosnu na septembar i oktobar kada je bilo 800, odnosno 1.083 novih zahteva za azil.

tanjug/beta/nb/jil