Godinu dana iza rešetaka bez optužnice | Politika | DW | 14.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Deniz Judžel

Godinu dana iza rešetaka bez optužnice

Nema nijednog razgovora o odnosima Nemačke i Turske u kojem se ne pomene njegovo ime: već godinu dana mnogi smatraju da je pritvoreni novinar Deniz Judžel talac predsednika Erdogana. Kako bi moglo da izgleda rešenje?

„Deniz Judžel je novinar koji je izveštavao bez dlake na jeziku. Kritikovao je i levo i desno, pisao veoma oštre analize“, kaže za DW Kristijan Brakel, direktor istanbulske kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“.

Judžel je rođen 1973. godine u blizini Frankfurta, kao sin turskih roditelja. Bio je dopisnik nemačkog lista „Velt“ iz Turske i ima i turski i nemački pasoš. Uhapšen je 14. februara 2017, a od marta iste godine je u zatvoru visoke bezbednosti Silivri – bez optužnice. U nalogu za hapšenje optužen je za „huškanje naroda“ i „terorističku propagandu“ – pri tom se navodi osam novinarskih tekstova koje je napisao za „Velt“.

 - pročitajte još: Novinari na meti

U Judželovoj novoj knjizi koja izlazi na godišnjicu njegovog hapšenja, pod naslovom „Zato što nismo ovde zbog zezanja“ i podnaslovom „Reportaže, satire i drugi potrošni tekstovi“, mogu se pročitati dva od tih tekstova: intervju sa zamenikom šefa Radničke partije Kurdistana (PKK), koji priznaje: „Da, bilo je internih pogubljenja“ i tekst pod naslovom „Pučista“ o tome kako je turski predsednik proširio svoju moć.

Doris Akrap, koja je izdala knjigu, a inače Judželova prijateljica, u predgovoru je napisala: „U drugim zemljama se za ovakve tekstove dobijaju novinarske nagrade, a u današnjoj Turskoj – zatvor.“

Nezavisno pravosuđe?

Posle pokušaja državnog udara 15. jula 2016. u Turskoj je uhapšena masa ljudi, među kojima i najmanje 28 nemačkih državljana. Prema izjavi Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, u zatvoru je još uvek šest osoba, uključujući i Judžela.

Turska vlada insistira na tome da je pravosuđe nezavisno. „Ali o tome nema ni govora“, kaže Kristijan Brakel. Nakon političkog uplitanja, dvojica zatvorenika morali su da ostanu u zatvoru – uprkos tome što je Vrhovni sud Turske naložio njihovo puštanje na slobodu. Isto se dogodilo i u slučaju šefa kancelarije „Amnesti internešenel“ u Istanbulu.

Berlin Demonstranten fordern Frelassung von Deniz Yücel

Jedan od protesta u Berlinu (septembar 2017)

U slučaj Judžel, umešao se i sam predsednik Redžep Tajip Erdogan: „Ma kakav novinar, on je stvarno agent i terorista. Mesec dana ga je nemačka ambasada krila u svojoj letnjoj rezidenciji u Istanbulu.“

Brakel kaže da se iza takvih izjava krije paranoja koja vlada u delovima državnog rukovodstva Turske – „ideja da Evropljani i Amerikanci žele da zajedno unište Tursku“.

Osetljivo pitanje za Nemačku

O mogućem odlasku Judžela u Nemačku Erdogan je kasnije rekao: „Nikako, dokle god sam ja na ovom položaju. Nikad.“ Međutim, Brakel kaže da je Erdogan u razgovoru sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Zigmarom Gabrijelom nezvanično ponudio da se Judžel razmeni za oficire koji su navodno bili uključeni u državni udar, a dobili su azil u Nemačkoj.

 - pročitajte još: Erdoganov bazar sa zatvorenicima

Kancelarka Angela Merkel je, samo dve nedelje nakon hapšenja Judžela, izjavila: „Novinari moraju da imaju mogućnost da obavljaju svoj posao. Zbog toga mislimo na Deniza Judžela koji je u pritvoru u Turskoj i tražimo njegovo puštanje na slobodu, jer verujemo da nije učinio ništa drugo osim što je radio kao nezavisni novinar. To mora da bude omogućeno. Savezna vlada će učiniti sve što je u njenoj moći da se upravo to i dogodi.“

Međutim, nemačka vlada je isprva činila vrlo malo za oslobađanje svojih građana, ukazuju kritičari. Tek u leto 2017. počelo je nešto da se dešava, kaže Brakel. Tada je ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel upozorio da postoji opasnost od putovanja u Tursku i najavio da će ograničiti kreditne garancije toj zemlji. Međutim, na zahtev kancelarke i Ministarstva privrede, te mere su ublažene – kako bi se zaštitile nemačke firme koje ulažu u Tursku.

Nemačka je doduše ekonomski jača, a Turskoj je „potrebna neka vrsta veze sa Evropom, koja funkcioniše“, ocenjuje jedan politički analitičar – ali u ekonomskoj, vojnoj i kulturnoj oblasti ima toliko mnogo bliskih veza dveju zemalja, tako da je Nemačkoj veoma teško da „izvrši veliki pritisak, jer bi time istovremeno naškodila i sebi“.

Čaj s turskim kolegom

Od početka godine obe strane demonstrativno rade na normalizaciji odnosa. Ministar spoljnih poslova Gabrijel je svog turskog kolegu Mevluta Čavušoglua primio kod kuće i poslužio ga turskim čajem. Mediji su sve to detaljno propratili. Njegov gost je u više navrata govorio o svom „prijatelju Zigmaru“ – prijatelju od koga želi podršku za proširenje carinske unije sa EU i vojnu pomoć. Gabrijel je jasno stavio do znanja da dalje isporuke oružja zavise od rešavanja problema – kao što je slučaj Judžel.

Türkei Istanbul Silivri Gefängniskomplex Luftaufnahme

Kompleks zatvora Silivri nadomak Istanbula

Deniz Judžel strahuje da će postati moneta za političko potkusurivanje. Preko svojih advokata, on je u intervjuu za nemačku novinsku agenciju dpa ukazao na sporazum između Francuske i Turske, i rekao da svoju slobodu ne želi da uprlja „dilom o tenkovima“, niti isporučivanjem „oficira pučista“. „Nisam dostupan za prljave poslove.“ Gabrijel je to odbacio, rekavši da nema ni govora o nekakvim „prljavim poslovima“.

Deniz Judžel u svakom slučaju neće da ćuti ni u zatvoru. Doris Akrap u predgovoru njegove knjige napisala: „Postoji samo jedan razlog da se zatvore ljudi poput Deniza Judžela: da ih konačno ućutkaju. A kako bi svima bilo jasno da od toga neće biti ništa – objavljena je ova knjiga.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM