Godina u znaku statusa kanidata | Politika | DW | 25.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Godina u znaku statusa kanidata

Iako se Srbija, još od dobijanja kandidatskog statusa, početkom ove godine, nadala da će kraj 2012. sačekati i sa datumom za početak pristupnih pregovora, EU je odluku odložila za sledeću godinu.

European Union flags are seen together with Serbian flag in a flags-selling shop in Belgrade February 28, 2012. EU foreign ministers were discussing on Tuesday whether to recommend Serbia as an official candidate for the membership in the bloc , but a final decision could be taken at a summit of EU leaders on Thursday and Friday. REUTERS/Ivan Milutinovic (SERBIA - Tags: SOCIETY POLITICS)

Serbien EU Flagge

Kraj 2012. godine, kada je u pitanju evrointegracioni put Srbije, završio se sličnim scenariom kao i kraj 2011. kada je EU odluku o kandidatskom statusu Srbije sa decembra prebacila na mart. Nastavak dijaloga sa Prištinom, postizanje dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova i zajedničkom upravljanju prelazima bili su odlučujući faktori da 27 država članica u martu 2012. dodele Srbiji status zemlje kandidata za članstvo u EU: “Dogovorili smo se da odobrimo Srbiji status zemlje kandidata za članstvo u EU. Nadam se da će ovo ohrabriti Srbiju da učini dalje napore u cilju ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU”, izjavio je predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej. Iz Beograda su već tada stigla očekivanja o dobijanju datuma za početak pregovora do kraja godine, a iz Brisela savet da je kandidatura tek prvi korak na dugom putu ka članstvu.

Period izbora

Međutim za nastavak procesa evrointegracija i Beograd i Brisel morali su da sačekaju završetak izbornog procesa i formiranje nove vlade u Srbiji. Iznenađen ili ne rezultatima izbora, zvanični Brisel čestitao je prvo novom predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, a zatim i premijeru, Ivici Dačiću, uz nadu da će novo političko rukovodstvo zemlje biti „otvoreno za regionalnu saradnju  i da će nastaviti evropski put Srbije“. I dok su evropski analitičari upozoravali na „neobećavajuće biografije u novoj vladi“ stav zvaničnog Brisela bio je i ostao da se vlastima u Srbiji ne sudi po ličnostima ili prošlosti već po delima. A prva ocena očekivala se u nastavku dijaloga sa Prištinom.

Normalizacija i(li) prizanje

Unutrašnje reforme, ali na prvom mestu vidljiva i održiva normalizacija odnosa sa Kosovom, evropska je formulacija uslova za dalji napredak Srbije ka članstvu. I dok je zvanični Brisel govorio o „normalizaciji“, predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc, bio je prvi od najviših evropskih zvaničnika koji je u septembru ove godine javno izgovorio reč „priznanje“:

Hashim Thaci - Kosovo Premierminister, EU-Außenbeauftragte Catherine Ashton und Ivica Dacic, Premierminister, Serbien Foto: Marina Maksimovic (Korrespondentin) zugeliefert durch: Ivan Djerkovic

Tači, Ešton i Dačić

„Odnosi Srbije i Kosova i miran razvoj događaja moraju se, prema našem mišljenju, na kraju puta, završiti međusobnim priznanjem“, izjavio Šulc, posle razgovora sa premijerom Srbije, Ivicom Dačićem, u Briselu.
Evropski komesar za proširenje, Štefan File, odmah je reagovao:
„Mi govorimo o normalizaciji, a ne o potrebi priznanja. Taj mandat je veoma jasan i nema planova koji idu preko toga.“ Međutim  iz kabineta predsednika EP stiglo samo kratko objašnjenje da je Šulc rekao „ samo ono što je očigledno“.

Srbija je u jesen ušla sa porukom iz Brisela da se „hrabro upusti u dijalog sa Prištinom“, ali i da se „spremi za teške odluke“. Prilikom predstavljanja oktobarskog izveštaja o napretku Srbije, pored pohvala na račun ispunjavanja političkih kriterijuma, Beogradu je skrenuta pažnja na reformu sudstva, nezavisnost državnih institucija i, kao ključni prioritet, napredak u odnosima sa Kosovom.  Evropska komisija, istovremeno je predstavila i studiju izvodljivosti za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, i već je postalo jasno da će se evropski putevi Beograda i Prištine međusobno uslovljavati.

Vreme dijaloga

Der Präsident des Europäischen Parlamentes Martin Schulz PK mit dem serbischen Premierminister Ivica Dacic. Copyright: DW/Marina Maksimovic 4.8.2012 in Brüssel

Martin Šulc

Kraj ove godine , na polju  evrointegracija Srbije, bio je obeležen nastavkom, odnosno početkom dijaloga na visokom političkom nivou između Beograda i Prištine. Tri runde sastanaka u Briselu, premijera Srbije, Ivice Dačića, premijera Kosova, Hašima Tačija i , kao domaćina, šefice evropske diplomatije, Ketrin Ešton, donele su početak implementacije zajedničkog upravljanja prelazima , formiranje posebnih snaga kosovske policije zaduženih za zaštitu srpskih spomenika, dogovor oko razmene „oficira za vezu“( što prema rečima srpske strane „ne predstavlja začetak diplomatskih predstavništava“) između Beograda i Prištine. Razgovaralo se i o transparentnom finansiranju Srba na Kosovu, novcem iz budžeta Srbije, kao i o izgradnji auto puta Niš -Priština, po mogućstvu novcem iz budžeta EU:

„Do pre nedelju dana bilo nezamislivo da na ovakav način razgovaramo, a sada je to postalo potpuno normalno. Najvažnije je da nema jednostranih akcija, da se sačuva mir i vodi dijalog. Bolje je voditi dijalog sto dana, dve ili pet godina nego ratovati jedan jedini dan”, izjavio je premijer Srbije posle druge runde razgovora u novembru.
Nešto kasnije, nezadovoljan primenom priveremnog dogovora o naplati carine na prelazima pod zajedničkom upravom, srpski premijer zapretio je povlačenjem iz dijaloga.

Iako se Srbija, još od dobijanja kandidatskog statusa nadala da će kraj ove godine sačekati sa datumom za početak pristupnih pregovora, EU je, kao i prošle godine, odluku o novom koraku Srbije na putu evrointegracija odložila za mart, kada se očekuje da Evropska komisija i visoka predatavnica još jednom ocene napredak Beograda. Ocenjujući da je u pitanju  “dobra vest” za Srbiju, komesar File je najavio:
„Evropska komisija je spremna da potvrdi da bi pristupne pregovore sa Srbijom trebalo otvoriti čim se postigne zadovoljavajući napredak u pravcu vidljivog i održivog poboljšanja odnosa sa Kosovom. Nadam se da se to može postići već sledećeg juna.”

Autor: Marina Maksimović
Odgovorna: urednica Dijana Roščić