1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Godina u znaku Saracina

Nemačka je godinama ignorisala činjenicu da u njoj živi 15-ak miliona građana stranog porekla. U godini iza nas ta činjenica je, posebno kroz rasprave o muslimanima, isplivala na svetlo dana.

default

(Ne)integrisani stranci

Ono što se decenijama spominjalo samo na rubovima rasprava o socijalnoj politici, 2010. je eksplodiralo u polemici koju je, bar kad su stranci u Nemačkoj u pitanju, karakterisala do sada neviđena otvorenost. Kad se napokon priznalo da se ne radi o radnicima u gostima, ili popularno „gastarbajterima“, za koje nije važno da li govore nemački ili ne, jer će se ionako uskoro vratiti kućama, počelo je da se postavlja pitanje koliko integracije može da se zahteva od jedva priučenog radnika iz istočne Turske, a koliko od akademski obrazovanog žitelja Istanbula.

Rasprava se naročito intenzivirala nakon spoznaje da Nemačku ovi potonji, dakle dobro obrazovani i ambiciozni stranci, ionako manje-više zaobilaze u velikom luku. Iz tog saznanja rodila se teorija po kojoj u Nemačkoj isključivo žive loše obrazovani, neuki stranci koji nemaju ni volje, a ni kapaciteta za nešto što se zove integracija.

Jahresrückblick Flash-Galerie Deutschland 2010 Gesichter Thilo Sarrazin

Tilo Saracin na promociji svoje knjige „Nemačka ukida samu sebe“

Iako ta teorija nije nova, ona je 2010. dobila novog portparola u liku i delu Tila Saracina, socijaldemokratskog političara i, sada već bivšeg člana uprave Nemačke centralne banke (Bundesbank). On je svojom knjigom „Nemačka ukida samu sebe“ potukao ne samo sve rekorde po prodaji nego i po pojavljivanjima u nebrojenim TV diskusijama. Na njima se uglavnom raspravljalo o teoriji po kojoj je budućnost Nemačke ugrožena zahvaljujući sve brojnijoj populaciji stranaca, pri čemu je Saracin naročito na zub uzeo one, muslimanske veroispovesti.

Integrisani „panceri“

Ta tema nije zaobišla ni najvažniji sportski događaj 2010, Svetsko prvenstvo u fudbalu. Iako su i na prošlim prvenstvima za „pancere“ ili kako ih ovde radije zovu „Elf“ (nemačku fudbalsku reprezentaciju) igrali igrači čiji roditelji nisu rođeni u Nemačkoj, ove godine nemačka selekcija već je na prvi pogled odavala do koje mere je Nemačka postala multikulturalno društvo. Vladina poverenica za integraciju Marija Bemer nije propuštala priliku da u javnosti naglasi činjenicu da su 11 od 23 igrača koje je selektor Joahim Lev poveo u Južnoafričku Republiku, stranog porekla.

Flash-Galerie Fußball WM 2010 Südafrika Spiel um Platz 3 Deutschland Uruguay

Nemačka fudbalska reprezentacija - u njihovom slučaju integracija je uspešna

„Kada malo bolje pogledam uokolo moram da zaključim da nas ovde ima sa svih strana. Mnogi od vas kažu: 'Mi smo Nemci, mi pripadamo ovde'. I zato smatram da je vrlo važno to što je Mesut Ozil odlučio da zaigra za nemačku reprezentaciju. To je bila važna odluka i mislim da bi mnogi koji su ovde odrasli isto tako na to trebalo da se odluče“, rekla je Marija Bemer prilikom posete jednom fudbalskom klubu sa „mešanim“ sastavom.

Mesut Ozil, turskog porekla, i jedna druga zvezda „pancera“, Sami Kedira, iz nemačko-tuniskog braka, dva primera uspele integracije. Ali, ključ uspešne integracije je pre svega jezik.

„Ona ko ne govori jezik zemlje u kojoj živi, samo je pasivni promatrač. Oni koji nauče jezik, napreduju i ujedno su i dobar primer drugima“, smatra Marija Bemer.

U nastavku: Genetika na Saracinov način