Godina koalicije koju je Merkelova čekala

Početkom 2009. godine na političkom nebu Berlina pojavila se nova zvezda: Karl Teodor cu Gutenberg. U februaru je poslanik bavarske Socijalno-hrišćanske unije, CSU, iznenada imenovan za novog ministra privrede. Nemačka je bila usred finansijske krize, američki i britanski političari kritikovali su mere koje je preduzimao Berlin kao nedovoljne.

Gutenberg, inače dobar poznavalac SAD, odmah je otputovao na razgovore u Vašington, pored ostalih sa ministrom finansija Timoti Gajtnerom. Posle povratka Gutenberg je izjavio: „Rezultat razgovora jeste veliko razumevanje Gajtnera za mere koje preduzimamo. Rekao je da smatra da je naš program podsticanja konjunkture dobar“.

Oštroumni Gutenberg (37) vrlo brzo postao je miljenik bulevarske štampe i u anketama o popularnosti političara preuzeo prvo mesto od Angele Merkel.

Izborni udarci za kancelarkinu stranku

Horst Keler je 23. maja ponovo izabran za predsednika Nemačke. Za kancelarku Angelu Merkel bio je to važan korak na putu ka sopstvenom reizboru.

Međutim, udarac je usledio dve nedelje kasnije: na izborima za Evropski parlament njena stranka, CDU, izgubila je šest odsto glasova u odnosu na prethodne izbore, sestrinska CSU – koja na izbore izlazi samo u Bavarskoj – izgubila je čak devet odsto glasova.

Međutim, socijaldemokrate nisu imale ni najmanjeg razloga da slave gubitke protivničkih stranaka. Naime, i oni su postigli najgori rezultat na dosadašnjim izborima za Evropski parlament i osvojili samo 21 odsto glasova.

Njihov kandidat na parlamentarnim izborima u septembru Frank Valter Štajnmajer nastojao je svim snagama da pređe u ofanzivu. Tako je napravio takozvani „Program Nemačka“, a među mnogobrojnim namerama zapisanim u planu najviše pažnje privukla je najava da će do 2020. godine biti otvoreno četiri miliona novih radnih mesta.

Štajnmajer preterao u optimizmu

Kritike su usledile sa svih strana, čak i iz redova Zelenih koje je Štajnmajer želeo za partnere u koaliciji posle izbora. Tako je njihov predsednik Džem Ezdemir izjavio: „Niko ne zna koliko će još trajati kriza. Niko ne zna kako će delovati ograničenje zaduživanja (koje je predviđeno najnovijom izmenom ustava). Moramo da sredimo budžet. Moramo znatno više da izdvajamo za obrazovanje. Zato su prognoze na duži rok vrlo mutne i avanturističke“.

Najveći problem Štajnmajera i socijaldemokrata: kancelarka Angela Merkel nastupala je kao kancelarka svih nemačkih građana, nije se upuštala u sukobe i bila je veoma uzdržana. Njena taktika je bila – samo ne deliti, samo ne vraćati razočarane pristalice SPD u redove stranke. Merkelova je procenjivala da je to put koji najsigurnije vodi crno-žutoj koaliciji stranaka Unije i liberala koju je priželjkivala.

na sledećoj strani

„Sprečiti socijaliste i komuniste da dođu na vlast!“

„Sprečiti socijaliste i komuniste da dođu na vlast!“

Prvo su krajem avgusta, četiri sedmice pre saveznih izbora, održani izbori za parlamente u Saksoniji, Tiringiji i Saru. Na svim izborima CDU je izgubila glasove u odnosu na prethodne, liberali su svuda dobili više glasova, ali ne toliko da bi nadoknadili gubitke Unije. Tako je crno-žuta koalicija obrazovana samo u Saksoniji, najvećoj od tri zemlje.

U preostale dve većinu su imali SPD, stranka Levica i Zeleni i postojala je mogućnost da zajednički obrazuju vladu. Predsednik SPD Franc Mintefering saglasio se sa tom koalicijom, ali je istovremeno upozorio da tako nešto na saveznom nivou ne dolazi u obzir. Stranke Unije i liberali odmah su izrazili sumnju i predsednik liberala Gido Vestervele je izjavio: „Onaj ko ne želi da socijalisti i komunisti ponovo odlučuju mora da izađe na savezne izbore i izjasni se za snažan građanski centar sa snažnim liberalima“.

Liberali doživeli ekspanziju

Četiri nedelje kasnije mogao je samo da izrazi zadovoljstvo i kaže: „Mi liberali zahvaljujemo biračima za najbolji rezultat koji je FDP postigla od osnivanja Savezne Republike Nemačke“.

Liberali, koji su toliko puta strepeli da neće preći cenzus od pet procenata osvojili su 27. septembra 14,4 odsto glasova. U odnosu na prethodne izbore plus je bio pet procenata. CDU Angele Merkel izgubila je 1,4 odsto glasova, dve trećine idu na račun sestrinske CSU iz Bavarske. U Bavarskoj, gde jedino izlazi na izbore, CSU je osvojila samo 42,5 odsto glasova, mada je ranije dobijala i više od 50 procenata.

SPD krenuo u obnovu

Još gore su prošle socijaldemokrate: izgubile su 11,2 odsto glasova. Zamenica predsednika Andrea Nales, inače sa levog krila stranke, tim povodom je izjavila: „Nisam mogla ni da sanjam da ćemo u toj meri izgubiti poverenje i iz toga se moraju izvući odgovarajući zaključci. Ne može više: samo tako dalje. SPD je potrebna temeljita obnova“, rekla je Nalesova.

Nešto drugačiji poruku uputio je neuspešni kandidat socijaldemokrata za kancelara Frank Valter Štajnmajer – rekao je da preuzima odgovornost i da „preuzeti odgovornost u toj situaciji znači doprineti da SPD nađe novu snagu i ponovo bude jaka kao nekada. Tome ću doprineti kao vođa opozicije u Bundestagu“, obećao je Štajnmajer.

Međutim, nije bilo moguće izbeći obnovu stranke. Franc Mintefering morao je da se povuče sa čela, novi predsednik postao je dotadašnji ministar za ekologiju Zigmar Gabrijel. Na kongresu 13. novembra obećao je da će raditi na obnovi stranke:

„Sa gubitkom 10 miliona birača od 1998. godine izgubili smo polovinu pristalica. Gubili smo na sve strane. Stranka kojoj se to dešava nema jedno: nema jasan profil“, upozorio je Gabrijel.

Vladajući se nekako dogovorili

Inače, pobednici – CDU, CSU i liberali okončali su u rekordnom roku koalicione pregovore. Istina, odmah po zaključenju koalicionog sporazuma usledili su sporovi o njegovom tumačenju. Od prvog dana počelo je da zapinje na sve strane.

Nada stranaka Unije Karl Teodor cu Gutenberg, koji je od ministra privrede u staroj postao ministar odbrane u novoj vladi, zapetljao se oko ocene napada na cisterne koje su oteli talibani u Avganistanu i civilnih žrtava u tom napadu.

Prvi veliki projekat nove koalicije – poresko rasterećenje – gotovo je propao zbog otpora saveznih zemalja koje su strahovale od finansijskih gubitaka.

Ipak, na kraju su se 18. decembra saglasile o smanjivanju poreza i tako je nova vlada položila prvi veliki ispit – neposredno uoči Božića.

autori: Peter Šticle / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević