1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Godišnjica nemačkog bombardovanja Beograda

Polaganjem cveća na spomen obeležja u Beogradu obeležava se 69 godina od nemačkog bombardovanja i masovnog razaranja glavnog grada. „Napadi su bili proizvod Hitlerove sujete“, tvrdio je feldmaršal Evald Fon Klajst.

Tenkovi na ulicama Beograda tokom protesta od 27. marta 1941.

Tenkovi na ulicama Beograda tokom protesta od 27. marta 1941.

U Srbiji se obeležava Dan sećanja na žrtve nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju koja je počela 6. aprila 1941. godina intenzivnim bombardovanjem i masovnim razaranjem Beograda.

Kraljevina Jugoslavija je samo desetak dana pre početka napada formalno pristupila Hitleru i Silama osovine. Ipak, posle velikih demonstracija i svrgavanja vlasti u Beogradu, Jugoslavija se približila Saveznicima.

Poslednji pokušaj da se izbegne bombardovanje učinjen je tako što je Beograd proglašen „otvorenim gradom“ – nije pomoglo. Prve bombe su pale na grad oko 6:30 ujutro, bez prethodne objave rata. Napad je naredio lično Hitler.

„Vazdušni napad na Beograd imao je isključivo političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete“, rekao je na suđenju posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst.

Uništena i Narodna biblioteka

Hitler objavljuje napad na Poljsku 1939. godine

Hitler objavljuje napad na Poljsku 1939. godine

Nacistički avioni su poletali iz Beča i Graca u Austriji i rumunskog Arada. Ukupno je 484 aviona učestvovalo u četiri talasa napada 6. aprila i naknadnim napadima 7, 11. i 12. aprila. Beograd je branjen iz vazduha i sa zemlje, a procenjuje se da je oboreno preko 40 neprijateljskih aviona.

Tačan broj žrtava ni danas nije utvrđen – procenjuje se da je izgubljeno i do 4.000 života. Nemački izvori su tvrdili da se radi o maksimalno 1.700 žrtava. Potpuno je uništeno preko 700 zgrada dok je ukupno oštećeno preko 9.000 objekata. Među onima koji su sravnjeni sa zemljom našla se i zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, podignuto 1832. godine. Nestao je ceo fond od oko 350.000 knjiga, uključujući i srednjovekovne spise.

nr/sbl/rts/wiki

  • Datum 06.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MnwA
  • Datum 06.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MnwA