Godišnji deficiti smanjeni, zaduženje povećano | Evropa | DW | 23.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Godišnji deficiti smanjeni, zaduženje povećano

Članice Evropske unije koje je snažno pogodila kriza i dalje tonu. A neke od manje pogođenih zemalja zabeležile su čak suficit u budžetu za 2011. To pokazuju podaci evropskog statističkog ureda Eurostata.

Aktuelni izveštaj sadrži, opšte posmatrano, jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra je da su deficiti državnih budžeta uglavnom smanjeni, u nekim zemljama i osetno. Prosek deficita svih članica EU je 2010. iznosio 6,5 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP), a u 2011. je smanjen na 4,4 posto. Ali uprkos pozitivnom razvoju, prosečni deficit je i dalje znatno iznad dopuštene granice prema kriterijima za stabilnost evra od tri odsto.

Loša vest je da je ukupno zaduženje povećano, uprkos svim naporima oko konsolidacije budžeta. Prosečno zaduženje EU u 2011. iznosilo je 82,5 odsto BDP – 2010. je ono bilo 80 odsto BDP. U evro-zoni je ukupno zaduženje poraslo s 85,4 odsto na 87,3 odsto. I ono je znatno iznad dopuštenog. Naime, prema mastritskim kriterijima za stabilnost evra, ukupno zaduženje ne sme preći 60 odsto BDP.

Vrlo različiti rezultati

Iza prosečnih vrednosti se, međutim, kriju vrlo različiti podaci o pojedinim zemljama. Luksemburg je u 2011. ukupno zaduženje povećao za samo 0,3 odsto, Finska za 0,6 odsto, Nemačka za 0,8 odsto. S druge strane Grčka i Španija su ukupno zaduženje u 2011. povećale za 9,4 odsto BDP, Irska za čak 13,4 odsto. A bilo je i zemalja u čije se poreske blagajne 2011. više novca slilo nego što je potrošeno, recimo Mađarska sa +4,3 odsto, Estonija sa +1,1 odsto i Švedska sa +0,4 odsto.

Kod ukupnog zaduženja najbolje stoje Estonija (ukupno zaduženje 6,1 odsto BDP), Bugarska (16,3 odsto) i Luksemburg (18,3 odsto). Najlošije su, prema očekivanjima, Grčka sa 170,6 odsto BDP, Italija (120,7 odsto), Portugal (108,1 odsto) i Irska (106,4 odsto). Ove brojke pokazuju koliko su velike razlike između pojedinih članica Evropske unije i u pogledu proračunskih deficita i u pogledu ukupnog zaduženja.

Dobri i loši primeri

Razlog za veliku zabrinutost je činjenica da se u nekim zemljama ukupno zaduženje i dalje povećava, recimo u Grčkoj za koju je proletos očekivano ukupno zaduženje u 2011. od 165,3 odsto BDP, a iznosilo je 170,6 odsto. Španija je imala gotovo jedan odsto veći deficit nego što se proletos očekivalo. I deficiti Portugala i Irske ispali su veći nego što se je bilo očekivano.

To pokazuje da krizne zemlje gotovo uopšte ne uspevaju da smanje zaduživanje, uprkos međunarodnoj pomoći, nego da delimično sve više tonu u dugovima. Grčka bi do 2020. trebalo da smanji ukupno zaduženje državnog budžeta na 120 odsto BDP. A problematično je već zaduženje od 80 odsto, kakvo je recimo krajem 2011. imala i Nemačka (80,5 posto BDP). Grčka će zato teško moći da objasni zašto želi stalno nove ustupke kad ne uspeva da sprovede dogovoreni kurs konsolidacije. S druge strane, zemlje poput Estonije pokazuju da i sopstvenim snagama može konsolidovati državne finansije.

Autori: Kristof Haselbah / Anto Janković
Odg. urednik: Nemanja Rujević