Godišnjica nemačkog bombardovanja Beograda
6. april 2010.
U Srbiji se obeležava Dan sećanja na žrtve nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju koja je počela 6. aprila 1941. godina intenzivnim bombardovanjem i masovnim razaranjem Beograda.
Kraljevina Jugoslavija je samo desetak dana pre početka napada formalno pristupila Hitleru i Silama osovine. Ipak, posle velikih demonstracija i svrgavanja vlasti u Beogradu, Jugoslavija se približila Saveznicima.
Poslednji pokušaj da se izbegne bombardovanje učinjen je tako što je Beograd proglašen „otvorenim gradom“ – nije pomoglo. Prve bombe su pale na grad oko 6:30 ujutro, bez prethodne objave rata. Napad je naredio lično Hitler.
„Vazdušni napad na Beograd imao je isključivo političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete“, rekao je na suđenju posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst.
Uništena i Narodna biblioteka
Nacistički avioni su poletali iz Beča i Graca u Austriji i rumunskog Arada. Ukupno je 484 aviona učestvovalo u četiri talasa napada 6. aprila i naknadnim napadima 7, 11. i 12. aprila. Beograd je branjen iz vazduha i sa zemlje, a procenjuje se da je oboreno preko 40 neprijateljskih aviona.
Tačan broj žrtava ni danas nije utvrđen – procenjuje se da je izgubljeno i do 4.000 života. Nemački izvori su tvrdili da se radi o maksimalno 1.700 žrtava. Potpuno je uništeno preko 700 zgrada dok je ukupno oštećeno preko 9.000 objekata. Među onima koji su sravnjeni sa zemljom našla se i zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, podignuto 1832. godine. Nestao je ceo fond od oko 350.000 knjiga, uključujući i srednjovekovne spise.
nr/sbl/rts/wiki