Gluvi telefoni između Atine i Skoplja
23. maj 2018.
Već nekoliko dana traju intenzivne telefonske konsultacije Atine i Skoplja s brojnim evropskim liderima i diplomatama, otkako je bez rezultata ostao poslednji predlog da se kompromisno reši spor oko imena Makedonije. Pre toga se činilo da je rešenje veoma blizu – a, prema saznanjima DW, trenutno je u toku diplomatska ofanziva da se sačuva okvir koji je doveo do približavanja stavova dveju strana.
Diplomatski izvori za DW kažu da je cilj da „ne splasne poverenje među sagovornicima u procesu“ uoči početka nove runde razgovora koja je zakazana za četvrtak (24.5.) u Njujorku. Na njima će učestvovati makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov, grčki šef diplomatije Nikos Kocijas i međunarodni posrednik Metju Nimec.
Od tih razgovora ne može se očekivati mnogo „ako se dve strane vrate na početne pozicije od pre nekoliko meseci“, kaže izvor DW.
Nema pritisaka na Grčku
Šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, koji se već nalazi u SAD, susreo se u Vašingtonu sa svojim američkim kolegom Majkom Pompeom. Na tom susretu on je indirektno potvrdio da Atina ne razmatra poslednji predlog da se bivša jugoslovenska republika nazove Republika Ilindenska Makedonija.
„Mi podržavamo potrebu da se prihvati jedno od imena koje je predložio Nimec. Kao što znate, ne slažemo se s petim imenom koje je predložio [Republika Makedonija, (Skoplje) prim. aut] i krećemo se ka usvajanju strateškog plana za prijateljsku saradnju s tom zemljom u budućnosti, pod novim imenom“, rekao je Kocijas.
Odgovarajući na pitanje novinara, šef grčke diplomatije je rekao da o pregovorima o imenu nije razgovarao s američkim državnim sekretarom, ali je dodao da je taj spor spomenut tokom susreta s njegovim pomoćnikom Vesom Mičelom. Što se tiče eventualnih pritisaka na Atinu po pitanju spora oko imena, Kocijas kaže da „niko ne tera Grčku ni na šta, budući da ona ima inicijativu za delovanje. Svi na pozitivan način prate kako zemlja sa aktivnom spoljnom politikom promoviše rešenja.“
Pod lupom Brisela i Vašingtona nalaze se i postupci vlada u Atini i Skoplju oko načina na koji je predstavljen poslednji predlog za postizanje saglasnosti između dve zemlje. Na tom planu, sudeći po izvorima DW, Grčka je upala u „minus“ zbog saznanja da je u Atini nemoguće doći čak ni do proste većine da se rešenje prihvati. To otvara pitanje da li je zaista postojala iskrena želja i posvećenost da se jasno predstave prednosti javno iznetog predloga.
Teodorakis drži čas
Dominantno raspoloženje u grčkoj javnosti takođe se uzima kao jedan od indikatora – odnosno koliko poruka o važnosti dobrosusedskih odnosa, rešavanja biletaralnih sporova i stabilnosti u regionu dopire do građana. Činjenica da su poruke pojedinih javnih ličnosti na mitinzima u Atini i Solunu dominatnije na javnoj sceni od poruka koje šalje vlada, govore da u tom pravcu nije bilo značajnih napora. Poslednji u nizu takvih nastupa nedavno je imao čuveni 92-godišnji kompozitor Mikis Teodorakis, koji na grčkoj javnoj sceni poznat i po svom političkom angažmanu.
„Svi znamo da gospodin Zaev ima veliki problem“, napisao je Teodorakis u autorskom tekstu koji su preneli brojni mediji u Grčkoj. „Taj problem su ekstremni nacionalisti u njegovoj zemlji s kojima smo se sreli u prethodnoj vladi.“ Teodorakis dodaje da je njegov „san“ bila Makedonija do Egejskog mora, ali navodi da isti taj san sigurno ima i makedonski premijer Zaev i celo Skoplje.
U tekstu se tvrdi da je „Egejsku Makedoniju” inspirisao Tito, a učlanjenje severnog suseda Grčke u NATO doživljava se kao način da se Atina prinudi na ustupke. Poslednji predlog imena – Ilindenska Makedonija – Teodorakis ocenjuje kao „potencijalni instrument za fanatike u Skoplju“.
Poznati kompozitor dodaje da je za prihvatanje imena Makedonija potrebna što šira saglasnost građana Grčke, jer „samo mi Grci možemo da damo istorijsku legalizaciju imenu ’Makedonija’. Ali to ne može da obuhvati samo 29 odsto onih koji su glasali na prethodnim izborima, već – ako je moguće – 100 odsto Grka“, napisao je Teodarakis.
Krivična prijava za Zaeva
I u Makedoniji su pojedini protiv najnovijeg predloga rešenja. Partija Levice čak je podnela krivičnu prijavu protiv premijera Zaeva zbog ugrožavanja ustavnog poretka.
„Građanin koji dovodi državu u potčinjeni položaj drugoj državi, čini krivično delo. Pozivamo se na zvanične izjave premijera Makedonije i premijera Grčke. Prihvatanjem rešenja erga omnes [odluka koja se odnosi na sve, a ne samo za strane u sporu, lat.] nanesena je šteta i država je dovedena u zavisnost od druge države. Tražimo da prijavljeni bude ispitan, a slučaj procesuiran“, kaže levičar Simitar Apasiev.
Indikativna je i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je nedavno prognozirao da će Brisel u junu „izreći neke pohvale na račun Makedonije“. Vučić je tokom posete Azerbejdžanu izjavio da su Albanija i Makedonija „u veoma nezavidnoj situaciji“ i da će ih EU na samitu u junu pohvaliti – „da se ne kaže baš da je katastrofa i da nisu ništa dobili“. Međutim, smatra Vučić, neće im dozvoliti da otvore pregovaračka poglavlja.