1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Globalizacija i kultura

Dok se o političkim i ekonomskim dimenzijama globalizacije raspravlja već odavno, pridaje važnost odnosu kulture i Globalizacije se pažanja tek odnedavno. Unesko je od 2003. dobio u zadatak da do kraja ove gdoine izradi konvenciju o zaštiti raznovrstnosti u kulturu. Ovih dana je u Parizu važna pregovaračka runda. Prehodno je fondacija Hajnrih Bel organizovala skup na kome se takođe raspravljalo o ovim tememama.

Prisustvo iste robe, istih slika i istih životnih ciljeva, svuda, je odlika kulturne globalizacije. Istovremeno se mešaju različite tradicije, stilovi, estetski nazori. Time i te kako ostaju ugroženi tradicionalni i lokalni umetnički oblici.

Samo u poslednje četiri godine je udvostručena trgovina kulturnim dobrima. Mala grupa zemalja je na vrhu ove trgovine. U svetskoj organizaciji se sada razgovara o tome kako osujetiti bogate zemlje u zadržavanju prevlasti u procesu globalizacije. Već u jesen 2003. je 190 država postiglo sporazum o takozvanoj Velikoj povelji u kulturnoj politici. Kristine Merkel, iz Komisije Uneska, o tome kaže:

”To je polje političkog odmeravanja snaga, u kome su na jednoj strani grupe zemalja koje agiraju veoma jako kao motor ovog procesa. Kanada, Francuska su tu, Brazil, Nigerija kao zastupnik afričkih zemalja, Jamajka, Kolumbija, Maroko, Nemačka. Sada se beleži i jaka koncentracija EU, koja na kulturnopolitičkom planu deluje širom sveta”, kaže Kristine Merkel.

Tu je i jaka grupa zemalja koje nikako ne žele u svemu da ostanu kratkih rukava. SAD, Australija, Tajvan, Koreja, Japan.

Ideje i slike se šalju kao roba oko sveta, kompjuterske igre, simboli za decu i tako dalje. Posredstvom televizijskih stanica CNN ili MTV se te slike snažno utiskuju u svest dece. Malobrojni gigantski koncerni vladaju nad slikama masovne kutlure. Poput Bila Gejtsa one u velikom stilu kupuju autorska prava. Istoričarka Lidija Hauštain, je došla do rezultata:

"...da na identitet i globalizaciju mo mora da se gleda kao na protivrečnosti, nego na istu vrstu efekta katalizacije. Globalizacija se odigrava i dalje po pravilima Zapada, koja ne dopuštaju sudelovanje svih ravnopravno”, kaže Lidija Hauštajn.

Pogotovo u metropolama se naleće na probelm imaginarnog identiteta koji pokušava da spoji prošlost i budućnost. Gradovi kao Šangaj, Tokijo ili Hongkong se razvijaju u pravcu kombinovanja lomova u istoriji i visoke tehnologije.

U autoriternim državama se uglavnom propisuje ono šta treba da bude tradicija i kultura. Joost Smires, profesor politologije na umetničkoj akademiji u Utrehtu, kaže:

”Važna je sloboda mišljenja. Druga stvar je respekt. Siguran sam da ako ne uspemo da spojimo obe stvari, nećemo nikada uspostaviti komunikaciju zapadnog i arapskog sveta”, kaže Smirs.

Jun Ju Kant, šefica alternative "Grin film festival" u Seulu, svojevremeno stipendista fondacije Hajnrih Bel, navodi primer iz kinematografije.

”Izuzetak je da je, na primer, južnokorejski film ‘Patriotkinja’ jedan od najuspešnijih u prošloj godini. Glavna nagrada festivala u Sendensu je dodeljena tom filmu. Time je ovaj film izvršio važan politički uticaj. Ceo svet se zainteresovao za neke lokalne teme Južne Koreje.Tako se radi.”

Opšte je mišljenje da uglavnom male zemlje insistiraju na svom identitetu. Ove zemlje posebno insistiraju na svome jeziku, u odbranu svoga identiteta.

  • Datum 28.01.2005
  • Autor Sabine Ripperger
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoN
  • Datum 28.01.2005
  • Autor Sabine Ripperger
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoN