Glas naroda VS masni profiti od nuklearki

Jedna tema - razna istraživanja – isti rezultati: 61 odsto stanovnika Nemačke protivi se proizvodnji atomske energije u svojoj zemlji. Atomske elektrane trebalo bi postepeno da budu ugašene do 2022. godine, međutim, nova vladajuća struktura, demohrišćani i liberali, zalažu se za produžetak ovog roka. Kako istovremeno da udovolje volji naroda i apetitu velikih kompanija, koje proizvodnjom atomske energije dnevno zarađuju milion evra?

Većina Nemaca nema poverenja u atomske centrale, koje su u poslednjem periodu neretko bile u žiži javnosti zbog čestih kvarova. Strahuju za svoju bezbednost, a sumnju im dodatno povećava i strah od mogućih posledica radioaktivnosti.

„Industrijski lobisti, koji imaju mnogo uticaja na vladajuće stranke, sigurno će vršiti pritisak. Plašim se da će u ovom slučaju profit kompanija imati primat nad bezbednošću stanovnika“, uveren je Hajnc Smital iz ekološkog pokreta Grinpis.

„Možda zrači, ali štedi ugljen-dioksid“

Bude li operaterima 17 atomskih elektrana u Nemačkoj produžen rok, profit celokupne atomske branše bi za samo osam godina porastao i do 200 milijardi evra. Za ovako isplativ posao, vredi se boriti. Rukovodstvo elektrana ima već spremnu argumentaciju.

„Polazim od pretpostavke da će naše stanovništvo ubrzo shvatiti da je atomska energija u Nemačkoj bezbedna. Korišćenjem atomske energije štedimo ugljen-dioksid; uštedimo čak 150 miliona tona. To odgovara količini ugljen-dioksida koja svakodnevno bude ispuštena u celokupnom uličnom saobraćaju“, kaže Gerd Jeger, jedan od upravnika.

Za narod ili bogatu manjinu?

Poznato je da distributeri energije iz atomskih elektrana dnevno zarađuju milion evra. Produži li im Vlada rok, za ovakve zlatne poslove zahtevaće protivuslugu. Distributeri će biti dužni da deo svog profita izdvajaju za razvoj obnovljivih i alternativnih izvora energije. Kritičari, međutim, smatraju da ovakav plan ne bi imao efekta.

„Nemačko tržište za proizvodnju struje je čvrsto regulisano. Čak 85 odsto proizvodnih kapaciteta nalazi se u rukama četiri velika proizvođača. Njihova moć bi produžetkom pomenutog roka samo još više bila ojačana, a manji proizvođači, među njima i oni koji koriste alternativne izvore energije, ne bi imali šanse da se izbore za svoje mesto na tržištu“, objašnjava ekonomista Justus Haukap.

Vladajuća struktura ubrzo će se naći između dve vatre. Sa jedne strane, moćni industrijski lobisti koji ni u kojem slučaju neće dozvoliti da im bude uništen posao sa dnevno zagarantovanim milionskim profitom. Sa druge strane, zahtevi građana koji su im na proteklim izborima ukazali poverenje.

autor: Selma Filipović, Berlin

odg. urednica: Sanja Blagojević