Gladni, žedni i politički nepodobni

Dvanaest milliona ljudi na Rogu Afrike je gladno. Na tromeđi Etiopije, Somalije i Kenije u izbegličkom logoru  Dolo Ado 120.000 ljudi iz Somalije, spas je našlo od nasilja islamističkih Al Šabab milicija, ali ne i od gladi.

„U Mogadišu je sve uništeno. Nema vlade, koja bi nas zaštitila. Milicije Al Šabab dolaze noću i iz kuća izvlače mlade ljude, kao mene, kako bi se borili protiv vlade i mirovnih trupa Afričke unije. Ako odbijemo, ubijaju.“

To priča Šerif Dahir koji je tog jutra iz glavnog grada Somalije stigao u izbeglički logor Dolo Ado. Pre nedelju dana je krenuo iz Mogadiša i put od 400 kilometara do granice sa Etiopijom prešao uglavnom peške, koristeći samo ponekad minibusove. Preplašen i zakrvavljenih očiju, gleda unokolo i traži pomoć.

Deset dana kroz neprohodna područja
 
U dugom redu ispred prijemnog centra u izbegličkom centru čeka i Kusov Majo Hasen sa svojom porodicom. Posle smrti svoje žene, 67. godišnji Kusov, njegova ćerka Halima i dvogodišnja unuka deset dana su išli kroz neprohodna područja duž položaja Al-Šababa, da bi konačno stigli do logora:

„Imao sam samo još jednu kamilu, sve ostale su uginule tokom suša. Prodao sam je i tako sam mogao da kupim hranu.“

Starac je vidno uzbuđen, danas će biti prebačen u drugi logor, udaljen 30 kilometara, u kojem će provesti narednih nekoliko meseci, možda i godina. Humanitarni radnici ih sprovode do autobusa.

U međuvremenu lekari u logoru brinu se o pridošlicama. U plavim plastičnim kantama meri se težina i visina beba. Fil Žame je lekar francuske nevladine organizacije „Akcija protiv gladi“: „Svaki dan dođe oko 1.200 novih izbeglica. Između 30 i 60 odsto dece je ekstremno neuhranjeno.“

Samo najtežli slučajevi

U ambulantu se primaju samo najteži slučajevi. Deca primaju infuzuju i antibiotike. Već su se pojavili prvi slučajevi boginja, kolera je stalna pretnja. Sve je manje vode, količina po glavi je smanjena sa 10 na tri litre dnevno. Zbog zastoja na etiopijskoj carini, mora da se čeka na postrojenje za prečišćavanje vode iz Nemačke

Familija Kusov se u međuvremenu preselila u drugi logor. Beli šatori sa plavim amblemom UN – sve dok pogled dopire. Dvogodišnja unučica se malo oporavila od dugog puta. 67. godišnji Majo Hasen Kusov čuči sa strane u uzavrelom pesku i u ruci drži kupone za hranu:

„Mojoj unuci je dobro. Video sam novi logor i dopada mi se. Imaćemo dovoljno hrane i medicinski smo zbrinuti. Mislim da smo ovde u dobrim rukama.“

Autori: Ludger Šadomski / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon