Gete: Njutn se vara
29. avgust 2010.
Ko ovog leta poseti Veclar, saznaće i bez lektire od 1500 stranica, ponešto o Johanu Volfgangu fon Geteu. Tokom svojevrsnog teatarskog obilaska grada Veclara koje je sa glumcima amaterima inscenirao Oliver Majer–Elent može se saznati ponešto o Geteovoj teoriji boja: „Gete i optika se optimalno povezuju u teoriji boja. Slično kao i na ’Faustu’, na njoj je radio nekoliko decenija. To je njegovo najobimnije delo”, kaže Majer Elent,
U središtu Geteove teorije jeste osporavanje Njutnove teorije o bojama. Engleski fizičar Isak Njutn smatrao je da su sve boje sadržane u sunčevoj svetlosti. Gete se sa tim nije slagao.
Gete je ljubav prema bojama otkrio 1787. u Rimu i rešio da podrobnije istraži taj fenomen. Pozajmio je jedan karton sa prizmama, ali nikako nije nalazio vremena da zaviri u karton. Upoznao je Kristijanu Vulpius, postao otac, preselio se… Ipak jednom prilikom je pogledao kroz prizmu, a potom u beli zid. Očekivao je da vidi beli zid razložen na sve dugine boje, ali to se nije dogodilo pa je Gete konstatovao: Njutn se vara. Smela teza koja je Geteu donela brojne kritike.
Boje su stvar individualne percepcije
Za razliku od Njutna koji je prirodu proučavao odvojeno od života, u središtu Geteovog istraživanja bio je čovek. Za njega su boje ništa drugo do stvar individualne percepcije: „Ako posmatraš u sivim, zimskim danima, neki pejzaž kroz žuto staklo, oko će se radovati i duša razvedriti; ako posmatraš svet kroz zeleno svetlo, oku će biti prijatno i duša će se umiriti.“
Neobična mešavina pozorišta i obilaska grada uspešno se nastavlja i ove godine. Time stanovnici Veclara jedan složeni deo Geteovog rada mogu barem malo da približe zainteresovanoj publici.
Autori: Danijel Šeškevic / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković