1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Genetski modifikovana hrana nije dobrodošla

Evropsko tržište je najstrože u svetu kada je u pitanju genetski modifikovana hrana, to nalažu propisi EU. Zakoni u Nemačkoj potrošačima, ipak, ne omogućavaju pristup svim pravim informacijama.

Potrošači moraju biti informisani

Potrošači moraju biti informisani

U Evropskoj uniji dozvoljena je proizvodnja genetski modifikovanih sorti pamuka, kukuruza, uljane repice, krompira, soje i šećerne repe. Prema pravilima u EU roba koja sadrži manje od 0,9 odsto genetski modifikovanog materijala ne mora da nosi posebnu etiketu. Unija je prepustila članicama da, ukoliko žele, umanje taj dozvoljeni procenat. Takođe svaka zemlja članica može da odluči da li će da dozvoli proizvodnju genetski modifikovanih proizvoda sa liste dozvoljenih.

Nemačko zakonodavstvo je uglavnom usklađeno sa pravilima koje je postavila EU. Ipak, čak 80 odsto građana Nemačke ne podržava prodaju genetski modifikovane hrane kao ni unapređenje genetskog inženjeringa.

Problem sa sekundarnim proizvodima

Flash-Galerie Themen der Grünen Gentechnik

U Nemačkoj hrana koja sadrži više od 0,9 odsto genetski modifikovanog materijala mora da bude obeležena posebnom etiketom. Sandra Blesin iz nemačkog odeljenja „Grinpisa“ za Dojče Vele objašnjava da su potrošači u Nemačkoj uglavnom dobro informisani, ali ukazuje na veliki problem što se kontrolišu samo primarni genetski modifikovani proizvodi.

„Životinjski proizvodi na tržištu mogu da potiču od životinja u čijoj je ishrani bilo i 80 odsto genetski modifikovane hrane. Onda zakon ne nalaže da proizvod mora da se označi kao genetski modifikovan, tako mnogi ne znaju da indirektno dobijamo neželjene elemente u proizvodima. Postoje političke partije koja nas podržavaju u borbi da se izmeni zakon. Kroz vodiče za potrošače obaveštavamo ljude koji proizvodi potiču od životinja koje su uzimale genetski modifikovanu hranu. Proizvođači hrane nisu otvoreni prema nama, jer im nije u interesu da se na tržištu zna šta je u hrani“, objašnjava Sandra Blesin.

Stroga kontrola tržišta

Proizvođači hrane moraju, između ostalog, da osiguraju da se genetski modifikovane biljke i životinje ne mešaju sa organskim proizvodima i konvencionalno odgajanim životinjama.

Doktor Urlih Ehler iz Odeljenja za genetski inženjering u Saveznom zavodu za zaštitu potrošača i bezbednost hrane kaže da ima slučaja kršenja propisa, ali da su oni sporadični: „Imali smo neke nepravilnosti u inspekciji hrane posebno sa genetski modifikovanim pirinčem, bila su dva slučaja, sa jednom vrstom pirinča iz SAD i drugom iz Kine. Imali smo i slučaj sa genetski modifikovanim semenom lana iz Kanade prošle godine. Otkriveno je da je nekoliko proizvoda sadržalo to seme i svi su povučeni sa tržišta, jer to nije odobreno u Evropskoj Uniji. Bilo je i nekih nepravilnosti jer proizvodi sa genetski modifikovanim delovima, najčešće sojom ili kukuruzom, nisu pravilno etiketirani, ali to su takođe retki slučajevi.“

Duge procedure za dobijanje dozvola

Procedure za dobijanje dozvola za proizvodnju i prodaju genetski modifikovane hrane su stroge. „Evropski standardi su među najvišim na svetu. Isti su ili čak u mnogim aspektima viši nego u SAD. Takođe, prilično je duga procedura odobravanja i može da traje do tri godine, a za gajenje genetski modifikovanog bilja u EU čak i više“, kaže dr Ehler za Dojče Vele.

Kukuruzna afera

Najveća afera je izbila kada je Nemačka 2008. zabranila uvoz semena i proizvodnju genetski modifikovanog kukuruza „MON 810“ iz SAD, koji je inače dozvoljen u Evropskoj Uniji. Pod sumnju je tada stavljen uticaj takvog kukuruza na lanac ishrane. Pobunila se i Svetska trgovinska organizacija. Parnicu je pokrenuo američki proizvođač kukuruza Monsanto preko jedne od 16 nemačkih pokrajina - Saksonije. Međutim, u prošlog novembra Savezni ustavni sud Nemačke je presudio da je odluka nemačkih vlasti u skladu sa ustavom.

Pristalice genetskog inženjeringa kažu da će to skupo koštati nemačku poljoprivredu koja treba da se bori sa konkurentima u svetu gde prednjače SAD, Kina, Brazil i Indija.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM

  • Datum 09.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QzOB
  • Datum 09.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QzOB