Generacija koja ne pamti dve Nemačke

Kada Mateo Broset ujutro iskoči iz kreveta, to je uvek nekako u poslednji čas. Brzo pod tuš, još brže oblačenje, gutljaj kafe i – dan može da počne. Školsko zvonce se začuje obično u trenutku kada on izlazi iz stana. „Sreća što živim 20 metara od škole“, kaže Mateo, „pa do učionica moram da pređem isto koliko nastavnici od svoje zbornice.“

Mateo je đak gimnazije „Sankt Irmgardis“ u Kelnu. Škola se nalazi u gradskoj četvrti Bajentalu, u južnom delu grada. To je jedna od omiljenih gradskih četvrti, u kojoj stanovanje sebi može da priušti uglavnom srednji sloj.

Za đake – to je istorija

Petra Linsen je nastavnica istorije. Tema današnje nastave je najnovija nemačka prošlost. Zato je upitala đake: ko je već išao da vidi Berlinski zid? „Već dve trećine đaka!“ – „Zid u Zapadnom Berlinu je šaren. Možete li da zamislite kako je izgledao sa istočne strane?“ Jedan đak odgovara: „Tamo nije bilo nikakvih šara!“ – Zašto? – „Zato što zidu uopšte nije moglo ni da se priđe.“ To je tačno, jer su u blizini zida patrolirali odredi smrti, a svuda su bile osmatračnice.

DDR, pad zida, ponovno ujedinjenje, to su stvari koje mladi od 17 ili 18 godina poznaju uglavnom iz filmova. Ono što je njihova realnost, jeste – jedinstvena Nemačka, što Mateo ovako objašnjava: „Ne verujem da u našim glavama postoje nekakvi zidovi. Ja sam odrastao u ujedinjenoj zemlji.“

Više nema razlika

Toma Gensike je sociolog na institutu za socijalna istraživanja TNS Infratest u Minhenu. On kaže da su, 20 godina posle ujedinjenja, mladi iz istočne i zapadne Nemačke homogena grupa, što objašnjava identičnim društvenim okvirom koji je pratio njihov rast. Ako se pogleda malo pažljivije, ipak se može uočiti da mladi iz zapadne Nemačke finansijski bolje stoje. Zato njihovi vršnjaci sa istoka budućnost čekaju sa manje optimizma i osećaju mnogo veći strah za sopstvenu egzistenciju – od mladih sa zapada. Tomasa Gensikea to ne čudi: „Na istoku je nezaposlenost među mladima dvostruko veća nego na zapadu zemlje“.

Mateo nema materijalnih briga, jer njegovoj porodici dobro ide. On želi da položio maturske ispite sa najboljom ocenom, da studira arhitekturu i da kasnije ode da živi u inostranstvo, u svoj omiljeni grad – Madrid.

Sve se vrti oko muzike

Popodne Matea posećuje Žozefin, prijateljica iz jednog kelnskog predgrađa. Njih dvoje se zatim zatvaraju u garažu adaprtiranu u Mateov muzički studio. Tu su miks-pult, gramofoni i laptop-računar. Mateo radi kao disk-džokej u kelnskim klubovima, ali i sam pravi muziku – neku vrstu mešavine minimalnog tehna i hausa.

U Mateovom životu, sve se vrti oko muzike. On se, doduše, interesuje za politiku, ali nije politički angažovan. Možda baš zbog toga, kada je nedavno bio na jednom elektro-pank-koncertu nedaleko od Lajpciga, upalo mu je u oči da su mladi u istočnoj Nemačkoj mnogo više politički aktivni.

„Video sam mnogo majica sa različitim političkim porukama. Kod nas takvi idu na demonstracije. Na istoku, šetaju naokolo sa svojim političkim majicama“. Mateo je shvatio da u istočnoj Nemačkoj ljudi slobodnije pokazuju svoj politički stav.

Slično iskustvo ima i Žozefin – mada sa drugim političkim predznakom. Mladi koje je videla u jednom selu u Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji prilično su je šokirali. „Tamo su svi slušali grupu Beze Onkelz (koja poriče da je desnoekstremno orijentisana, ali je popularna među desnim ekstremistima) i svi su šetali u majicama sa slikama desnoekstremnih bendova.“

Mladi na zapadu su bliži „sistemu Savezne republike“

Desni ekstremisti su i na istoku zemlje u manjini, kaže Tomas Gensike. Trend koji on vidi među tamošnjom omladinom jeste mnogo lakše dovođenje u pitanje politike, privrede i društva u Saveznoj Republici Nemačkoj nego što to čine njihovi zapadni vršnjaci. Gensike kaže da je razlog za to stav roditelja, škole i medija u zapadnoj Nemačkoj, koji je u mnogo većoj meri prirodno afirmativan prema sistemu nego što je to slučaj u istočnoj Nemačkoj.

Žozefin i pored toga kaže da može da zamisli preseljenje na istok – doduše, samo u neki veliki grad. Gotovo da i nema mladih zapadnih Nemaca koji bi bili spremni na tako nešto. Najviše njih smatra da zapadna Nemačka nudi bolje perspektive za obrazovanje i posao. No, i mladi u istočnoj Nemačkoj tako misle.

Autori: Birgit Gerc / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević