1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Genšer: „Odluka koja je donela mir“

Za nekoliko dana, 25. juna navršiće se 20 godina otkako su Hrvatska i Slovenija proglasile nezavisnost. Tadašnji nemački ministar Hans-Ditrih Genšer imao je centralnu ulogu u procesu njihovog osamostaljivanja…

Hans Ditrih Genšer

Hans-Ditrih Genšer

O događajima početkom devedesetih Genšer (84) je ovih dana dao intervju Dojče veleu. Novinari su podsetili bivšeg ministra spoljnih poslova da neka sela u Hrvatskoj imaju ulice ili trgove nazvane po njemu. Među stanovnicima Brača je čak došlo do rasprave oko toga koja Genšerova bista je lepša - ona od mermera ili ona od bronze. Bivši ministar rekao je da u tome svakako vidi priznanje za nekadašnji stav Nemačke, jer, kako kaže, odluke koje je tada trebalo doneti nisu bile jednostavne.

Kada je reč o odnosima Nemačke i Jugoslavije u to vreme, Genšer kaže da je smatrao „da treba učiniti sve kako bi se očuvala Jugoslavija. Mi smo kao Nemci imali poseban odnos prema Jugoslaviji. Jedan od razloga za to je bio i što su mnogi Jugosloveni, pre svega Slovenci i Hrvati, radili u Nemačkoj. S druge strane, Jugoslavija je bila područje na kome su Nemci provodili godišnji odmor. To znači da su Nemci i Jugosloveni posle užasa Drugog svetskog rata mogli da se bolje upoznaju: iz toga je nastao vrlo prijateljski odnos“.

Priznanje nezavisnosti nije bila solo-akcija Nemačke

Genšer je naglasio i značaj Jugoslavije kao evropske zemlje koja je učestvovala u, kako kaže, „antikolonijalističkom pokretu nesvrstanih zemalja“. Početkom 1991. on se još nadao da će Jugoslavija ostati cela. Ali, „bilo je sve jasnije da je Milošević želeo vlast. Jugoslavija je (za vreme Tita) htela da sačuva svoju nezavisnost od Sovjetskog Saveza. No, nakon što su u Sovjetskom Savezu reformisti Gorbačov i Ševarnadze preuzeli odgovornost, Jugoslavija je izgubila i to zajedništvo. Videli smo prve znakove velikosrpskih stremljenja. Govor na Kosovu je imao važnu ulogu. Zaustavljanje rotacije u predsedništvu Jugoslavije i ukidanje autonomije Kosova i Vojvodine pokazuju da je Milošević želeo drukčiju Jugoslaviju, naime, Jugoslaviju kojom dominiraju Srbi. To nam je jasno pokazalo da su i težnje ka nezavisnosti hrvatske i Slovenije imala svoje utemeljenje“.

Genšer (levo) i kancelar Helmut Kol 1991. godine

Genšer (levo) i kancelar Helmut Kol 1991. godine

Na pitanje: da li je nemačko priznanje Hrvatske bilo solo-akcija Nemačke, Genšer odgovara odrečno, tvrdeći da je Nemačka od samog početka govorila da ništa neće preduzimati na svoju ruku. On podseća da su sve zemlje Evropske unije priznale „obe države“ što je odluka koja je stupila na snagu 15. januara 1992. Odluka koja je, kako je naglasio, „donela mir“. „Jer, rezultat internacionalizacije tog sukoba bio je da je Milošević početkom januara 1992. proglasio rat završenim. Rat, koji je on sam počeo u obe republike“.

Jednog dana – ponovo zajedno

Hans-Ditrih Genšer je u vreme priznanja Slovenije i Hrvatske rekao da je to priznanje bilo „akontacija poverenja“ iskazanog tim zemljama, te da su one do sada zaslužile njegovo poverenje. Kada je reč o približavanju Srbije EU posle izručenja Mladića, „Srbija je, naravno, uklonila važnu prepreku. Ni ranije, ni danas, nisam ostavljao mesta sumnjama u to da, ako ispuni sve preduslove, Srbija ima podjednako pravo da postane član EU. Uvek sam govorio da je budućnost naroda Jugoslavije - članstvo u Evropskoj uniji. Jednog dana, oni će biti ponovo zajedno, kao ravnopravni članovi EU“.

Autori: Rajna Brojer / Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM