1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Gde u Kuranu piše da treba ubijati!?

Bivši islamista za Dojče vele govori o svom životu: kako je postao ekstremista, kako se iz toga izvukao… Na pitanje: „Gde u Kuranu piše da se treba boriti protiv nemuslimana?“, nikada nije dobio odgovor.

Radikalizam nema svoje utemeljenje u Kuranu

Radikalizam nema svoje utemeljenje u Kuranu

„I za vreme mog aktivnog učešća sam smatrao da izvesne stvari nisu uredu. To vam je pomalo kao sa vezom koju želite pošto poto da održite“, kaže Ishtiak Husein.

Ovaj čovek je ranije bio islamista. Taj mladić je rođen u Velikoj Britaniji. Pakistanskog je porekla. U jednom trenutku odlučio je da se priključi radikalnoj islamističkoj organizaciji Hizb-ut-Tahrir. U Nemačkoj je ova organizacija zabranjena zbog širenja antisemitizma. Pa ipak za Huseina je ona bila njegov dom – povući se iz nje nije bilo lako.

„Najpre sam mislio da me đavo iskušava i da moram da se držim vere. Međutim, neprestano sam se pitao zašto u Kuranu nema reči o osnivanju islamske države. Zašto ne stoji u Kuranu da je islam jedna politička ideologija? Zašto samo stoji da je islam religija? Na ta pitanja nisam dobio odgovor!“

Mladi ljudi se lako okreću radikalizmu

Mladi ljudi se, umesto religiji, okreću ekstremizmu

Mladi ljudi se, umesto religiji, okreću ekstremizmu

Ishtiak Husein je odrastao u stabilnoj porodici, a imao je i veliki krug prijatelja. Pa ipak ni Veliku Britaniju, a ni Pakistan, nije doživljavao kao svoju domovinu. S druge strane, imam iz obližnje džamije nije mogao da mu pomogne u traženju identiteta, jer za to mu je nedostajalo znanje engleskog jezika.

„Mladom čoveku džamija nije mogla mnogo toga da pruži. Bogosluženja se odvijaju na stranim jezicima. Literatura je bila na arapskom, bengalskom i urdu jeziku. Tome treba dodati da moji roditelji nisu bili zainteresovani za religiju i politiku. U takvoj situaciji je lako približiti se onima koji su otvoreni i na svako pitanje imaju spreman odgovor, a koji pripadaju možda jednoj radikalnoj grupi“.

Kako se regrutuju ekstremisti?

Kuran ne poziva na ubijanje drugih ljudi

Kuran ne poziva na ubijanje drugih ljudi

Pojedine džamije su u međuvremenu postale otvorenije, ističe Husein. Pa ipak, još uvek je dosta onih kojima taj proces tek predstoji. I organizacija Hizb-ut-Tahrir je takođe pošla umerenim koracima, ali još uvek sledi iste ciljeve. A isti su ostali i metodi regrutovnja članova. Počinje se jednostavnim pitanjem…

„Ko si ti? Kako bi opisao svoj identitet? Ako kažeš da si Britanac, ili, kao ja, Pakistanac – oni ti odgovore kako je to pogrešno. Identitete, kao što su Afrikanac, Pakistanac, Arapin su stvorile kolonijalne sile, tvrde oni. Tvoja lojalnost se ogleda kroz bogom dati identitet – musliman!“

Zatim se kao predmet rasprave uzimaju konflikti, kako bi se regruti ustremili protiv onih koji nisu muslimani. U slučaju Huseina je to bio konflikt u Bosni i Hercegovini. Kod drugih je to Avganistan ili Iran. Čim je Husein postao član organizacije, ukazano mu je na dalji cilj - stvaranje svetske muslimanske države. Ukoliko se odstrane državne granice, odstraniće se i politički konflikti, kažu radikalni islamisti. Zbog toga je pobeda nad onima koji nisu muslimani bogom data obaveza.

Kviliam se znanjem bori protiv islamskih ekstremista

Kviliam se znanjem bori protiv islamskih ekstremista

Bivši islamisti rade na edukaciji ljudi

Husein je zatim počeo da putuje svetom kako bi pronašao istomišljenike. No, na svom putu je sretao i učene teologe koji se nisu složili sa njegovom tezom i koji su svoje suprotne stavove mogli da odbrane citatima iz Kurana. Husein počinje da sumnja u ispravnost svog ubeđenja.

„Gde u Kuranu piše da bi u svetom ratu trebalo da ubijamo milione ljudi, među njima i muslimane?“

I na ovo pitanje nije dobio odgovor od svojih saboraca. Na kraju je morao da zaključi da organizacija Hizb-ut-Tahrir zloupotrebljava religiju kako bi širila sopstvenu ideologiju. Ishtiak Husein danas radi za fondaciju Kviliam sastavljenu od nekadašnjih islamista. Oni razvijaju strategije protiv muslimanskog ekstremizma. Husein radi i kao savetnik policije, odlazi u škole, univerzitete, učestvuje na okruglim stolovima.

„Hizb-ut-Tahrir i Al Kaida slede istu ideologiju. Tu ideologiju bi muslimanski svet trebalo da preispita. Imami se moraju složiti i glasno reći da ta ideologija nema veze sa islamom i nema uporište u Kuranu. Većina osnivača radikalnih organizacija nema teološko znanje, već su to mahom lekari, advokati i inženjeri. No, bilo bi pogrešno zabraniti ih, jer bi u tom slučaju delovali iz pozadine. Mi u fondaciji Kvilian čvrsto verujemo da je putem diskusije moguće promeniti mišljenje kod ljudi“.

autori: Rah Rut / Zorica Dragićević

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LIeI
  • Datum 02.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LIeI