Gde su nestali pop revolucionari?

"The Times They Are A-Changing" ime je Dilanovog trećeg albuma iz 1964. zahvaljujući kome je on postao svetski priznat protestni pevač i muzički guru šezdesetosmaša za koje su Dilanove pesme bile kao himne. On je u svojim pesmama kritikovao rasizam u SAD, bunio se protiv militarizma i socijalne nepravde. Pitanje je ima li danas takvih pesama? Na takmičenju časopisa Speks učestvovalo je 120 pesama, ali pobedio je samo jedan bend iz Lajpciga - "Brockdorff Klang Labor" sa pesmom "Utvrđenje Evropa" (Festung Europa) koja kritikuje nemačku i evropsku politiku prema izbeglicama. Roni Arnold posetio je bend u njihovom studiju i sa njima popričao o starim i novim protestnim pesmama.

Samo nekoliko dana pošto su osvojili nagradu za najbolju aktuelnu protestnu pesmu, atmosfera u probnom studiju pobedničkog benda "Brockdorff Klang Labor" (BKL) je fantastična. Tročlani bend nije nov, on postoji već 14 godina i svira širom Nemačke, a nastupao je i u nemačkom paviljonu na Ekspou u Šangaju. Član benda Sergej Klang objašnjava zašto su se prijavili na takmičenje:

"Prva pomisao nam je bila - to je nešto što smo već hteli da uradimo. Ali iz iskustva, primetio sam da uopšte nije lako napisati protestnu pesmu, kao što je to možda bilo pre 20 godina, kada su postojali posebni protestni stilovi."

Pop standardi, sadržajni tekstovi

Muzika BKL-a je pop, kod kojeg vredi poslušati i reči i to se primećuje već u prvim taktovima pesme "Utvrđenje Evropa" kaže pevačica Nađa.

„Priđi bliže, jer mogli bismo biti bliski.
Ono što ti misliš, takođe ima vrednost…
Taj prostor je ovde, kod mene, a ne ispred moje kuće…“

"Tekst je svakako ono što formuliše protest. Možda ne u onom klasičnom smislu gde se govori neki konkretan anti-stav, već se u pesmi pre svega radi o zahtevu za jednom ljudskijom politikom prema izbeglicama. Konkretnije: o kolapsu arapskih režima i raspravi o izbeglicama sa ostrva Lampeduza. Mi jednostavno poručujemo: Dođite ovamo!"

Naravno da je naivno tako jednostavno pozvati milione potencijalnih izbeglica iz Afrike u Evropu - toga su svesni i Sergej Klang i Nađa iz benda. Ali oni kritikuju ograđivanje Evropske unije u politici prema izbeglicama i sve to uspevaju da upakuju u jednu modernu i pevljivu melodiju. Sergej kaže: "Jedna pop pesma svakako ne može da obuhvati čitavu političku debatu "za" i "protiv". Pesma se često svodi na to da neki njeni stihovi postanu protestne parole. Mi smo unutar benda diskutovali o tome i jasno nam je da taj slogan pomalo naivan."

Velika konkurencija

„Brockdorff Klang Labor“ se takmičio protiv 119 drugih bendova, muzičara i kompozitora koji su na krajnje različite načine tematizovali protestnu pesmu. Obuhvaćeni su svi stilovi - od klasične pesme, preko akapela numera do minimal-elektro stila, a sadžajno se uglavnom radilo o plagijatu ministra Gutenberga, Avganistanu, Fukušimi, malim i velikim revolucijama, izopačenoj omladini pa čak i o apokalipsi. Sve je vodio moto: protest je svuda. Četvoročlani žiri se na kraju odlučio za BKL. A zašto je časopis Speks uopšte raspisao konkurs, objašnjava urednik Ralf Kremer:

"Takmičenje za protestnu pesmu je ideja na koju smo došli razmišljajući o tome zašto je pop danas postpolitički. Ozlojeđeni građani bez protestne pesme - o čemu se tu radi? Zašto politička pop-levica ili malo toga ili baš ništa nema da kaže na okolnosti i dešavanja vrednih protesta? Zašto su se devedesetih godina takozvani protestni levičari u Nemačkoj eksplicitno bavili temama, kao što je ponovo oživljen nacizam u ujedinjenoj zemlji, a danas protest prepuštaju nekome kao što je Paul Kalkbrener koji je nastupao pred vojnicima u Avganistanu, koji se pri tome postavio kao da je cela tema totalno nepolitična?"

Prvi album benda BKL - "Muzika za devojčice" bio je relativno apolitičan. Ali to će se uskoro promeniti novim albumom "Falsifikovanje sveta" (Die Faelschung der Welt) na kome se nalazi i pobednička numera "Tvrđava Evropa" - pesma koja možda neće promeniti politiku, ali će makar malo promeniti pop muziku, kaže Sergej Klang:

"Protest u popu bije glas da nije zanimljiv, da uz takve pesme ne može da se provodi i napija. Ovaj hedonistički stav je danas široko rasprostranjen među mladima. I to je, verujem, jedan od razloga zašto više nema protestnih pesama. Za mene prvo nikada nije isključivalo drugo - dobra pop pesma može da bude podjednako dobra za plesni podijum i da pri tome prenosi jednu kritičku, političku poruku."

Autori: Roni Arnold, Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon