1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Gde su Mladićevi i Karadžićevi jataci?

Poslednji fragment saradnje sa Hagom trebalo bi da bude otkrivanje jataka optuženih za ratne zločine. Hoće li srpske vlasti uopšte završiti taj deo saradnje i hoće li međunarodna zajednica na tome insistirati?

default

Selo Lazarevo blizu Zrenjanina, mesto u kojem se krio Ratko Mladić

Haška saradnja je što se tiče Srbije praktično završena isporučivanjem glavnih begunaca, i čini se da problem Haga više nije tema ni za srpske medije ni za političare. Ono što je preostalo da se uradi, a o čemu sada govori i glavni tužilac tribunala Serž Bramerc je otkrivanje jataka i pomagača optuženima za ratne zločine da se tako dugo i uspešno skrivaju. To je praktično i jedina mana koja se upućuje Srbiji u njegovim redovnim izveštajima.

Spoljni pritisak potreban

Serge Brammertz

Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala

Srpske vlasti se završetkom tog dela saradnje, i otkrivanjem jataka, neće baviti bez nekog ozbiljnog pritiska sa strane, ocenjuje za DW Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost:

„Srpske vlasti će se baviti otkrivanjem jataka u onoj meri koliko bude vršen pritisak na njih od strane međunarodne zajednice, Evropske unije (EU), odnosno Haškog tribunala i Bramerca konkretno. Vladajući se u ovoj izbornoj kampanji, a i nezavisno od nje, najradije time ne bi bavili, kao što se najradije ne bi bavili ni isporukom haških optuženika da to nisu morali da urade. To je jasno pokazala i dužina perioda koliko dugo smo tragali za njima iako su, kao što vidimo, bili u Srbiji.“

Jataci više nisu bitni?

Sada je osnovno pitanje koliko će međunarodna zajednica uopšte insistirati na ispunjavanju i ove haške obaveze. Dragaš smatra da međunarodnoj zajednici generalno nije mnogo važno ko su jataci, osim što je to važno Haškom tribunalu i Bramercu lično. Orhan Dragaš napominje da to pitanje ipak može biti važno za Srbiju:

„Ako se ispostavi da su jataci bili u nekoj vezi sa državnim organima, ili sa vlašću. To je onda vrlo opasno. Inače bilo je očekivano da će postojati jataci koji su ih krili, to su njihovi prijatelji, ratni saborci. Ali, ako su oni bili u sprezi sa državom, onda to može biti vrlo opasno i vrlo značajno da se otkrije“, kaže Dragaš.

Ko je kriv za štetu

Danijel Šunter, direktor Evroatlantske inicijative, kaže za Dojče vele da se i u dosadašnjim postupcima pred srpskim pravosudnim organima protiv jataka pokazalo da ne postoji spremnost da se to pitanje razreši do kraja. Šunter takođe misli da međunarodnoj zajednici to pitanje više nije toliko važno, ali da bi Srbija trebalo da radi na tome:

Flash-Galerie Karadzic und Mladic - Schlüsselfiguren für Srebrenica Bosnien

Ratko Mladić i Radovan Karadžić na Palama 1993. godine


„Zato što su ti ljudi pravili jako veliku štetu Srbiji, pre svega u procesu evropskih integracija, koji je mogao mnogo brže da se odigra i da utiče na čitav niz drugih okolnosti koje danas muče Srbiju. I mislim da je to razlog zbog čega bi ti ljudi trebalo da odgovaraju, i mislim da je velika šteta što država to pitanje nije rešila na adekvatan način.“

Politički oportunizam – glavna prepreka

Šunter kaže da otkrivanje jataka ne bi bacilo neko novo svetlo na rad tajnih službi, već bi prevashodno služilo da se raščisti sa nekim pitanjima iz prošlosti zbog kojih smo platili veliku političku, ekonomsku i svaku drugu cenu. Kada je reč o preprekama da se i ovo pitanje razreši do kraja, Šunter smatra da je za njih kriv pre svega politički oportunizam:

„Zato što je praksa na ovim prostorima pokazala da se, nažalost, značajne i velike odluke donose isključivo ukoliko postoji neposredan politički interes, i ukoliko postoji snažan međunarodni pritisak. U suprotnom, događaji se često izjalove i na kraju se često ništa ne desi“, dodaje Šunter.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević