Gde su greške prvog crnog predsednika SAD?

Na početku mandata Barak Obama je morao svu pažnju da posveti privrednoj krizi kako bi sprečio da se recesija pretvori u depresiju. Istovremeno, reforme koje je hteo da sprovede ostale su po strani. Obama je želeo da reforma zdravstvenog sistema bude okončana do leta 2009, ali je napravio kobnu grešku: pregovore je prepustio Kongresu i etabliranim akterima.

Političar koji je zahvaljujući harizmi i angažovanju postao prvi crni predsednik u istoriji povukao se sa pozornice. Republikanci su iskoristili šansu koja im se pružila i radili su ono što najbolje umeju: širili neistine i strah. Ali, i u redovima demokrata mnogi kongresmeni i senatori nastojali su da obezbede što više pogodnosti za sebe i svoje klijente, umesto da razmišljaju o celini.

Nacija je tako bila suočena sa dobro znanim politikanstvom, od novog vetra nije bilo ni traga. Umesto nadstranačkog dogovaranja nastavljen je rat dva tabora. Predsedniku su izmakle uzde iz ruku.

Promena retorike nije odmah promenila svet

Na međunarodnom planu, retorika SAD se, istina, promenila, ali to nije dovoljno i da se svet odmah promeni. Sukob na Bliskom istoku, sporni iranski nuklearni program, rat u Avganistanu i Pakistanu – nigde rešenja ni na vidiku.

Dakle, na početku druge godine mandata američki predsednik suočen je gotovo sa istim izazovima kao i kada je 20. januara 2009. stupio na dužnost – regulisanje bankarstva, zdravstvena reforma, reforma obrazovanja, zaštita klime, politika useljavanja i pomenuti spoljnopolitički problemi.

Ne preostaje mu drugo nego da nastavi započetim putem, ali uz više odlučnosti. Još jedanput ne sme da ispusti kormilo iz ruku.

komentar: Kristina Bergman, Vašington

odg. urednik: Nemanja Rujević