1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Gde su granice prosirenja NATOa?

Ministri spoljnih poslova NATOa u Bugarskoj

Ministri spoljnih poslova NATOa u Bugarskoj

Sredinom devedesetih godina, NATO je kao odgovor na zavrsetak ere hladnog rata otvorio vrata za sve drzave istocne Evrope. Kroz ta vrata do sada je uslo deset drzava, clanica nekadasnjeg Varsavskog pakta medju kojima su i neke drzave bivseg Sovjetskog Saveza. Taj proces jos uvek nije zavrsen. Jos najmanje sedam drzava ceka pred vratima. Ovaj proces je sada malo zastao, jer neke drzave NATOa, predvodjene Francuskom, razmisljaju u medjuvremenu da li je Alijansa suvise velika i nejedinstvena, a time i neefektiva. Kocnica je povucena. Za prijem u NATO naglasena je potreba ispunajvanja vojnih i politickih kriterijuma. To se ne svidja vodecoj vojnoj sili, Americi, koja razmislja o tome da sto je moguce brze i sto je mogce vise drzava ukljuci u svoju Koaliciju voljnih u borbu protiv terorizma.

Jos je moguce da ce biti sporan za 2008.godinu predvidjeni prijem Hrvatske, Makedonije i Albanije u Severno atlantski savez. NATO diplomate pretpostavljaju da se ovaj paket za prijem dobro uklapa u predstojecu predsednicku preizbornu kampanju 2008.godine u SADu. Amerikanci odlucno insistiraju da se u NATO sto skorije primi Ukrajina. Zbog toga bi ova drzava , ukoliko se i naredne vlada bude pridrzavla dosadasnjeg kursa, vec ove godine mogla da savlada prvu stepenicu na putu ka clanstvu. Ukrajina je kao svoj cilj postavila ulazak u NATO 2008.godine. I to bi moglo da propadne zbog otpora pojedinih evropskih drzava.

Osim toga mora da bude pronadjen put da se Rusija ne protivi sledecoj rundi prosirenja. Odnos sa strateskim pratnerom ne treba da se optereti. Moskva je proslom rundom prosirenja ocigledno bila veoma zabrinuta.

Posle Ukrajine u redu cekaju Gruzija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora . Prijem ovih drzava je jos uvek daleko. Gruzija je politicki suvise nestabilna. U Bosni i Hercegovini i na Kosovu su jos trupe EU, odnosno NATOa i tek kada te trupe budu mogle da se povuku moci ce da se razmisli o clanstvu tih drzava u Alijansi.

Mnoge evropske drzave clanice NATOa , medju kojima je i Nemacka, nisu saglasne sa americkim predstavama o brzom pretvaranju transatlantskog saveza u globalni savez. Kao kompromisni predlog sada bi Japanu, verovatno i Juznoj Koreji, Australiji i Novom Zelandu trebalo da bude ponudjeno specijalno partnerstvo. To je vec sada veoma vazno, jer NATO sa novim misijama treba i nove trupe. Ove zemlje su ionako vec angazovane u Avganistanu i Iraku. Diplomate u NATO-u ipak upozoravaju, da bi sirenje zone uticaja Alijanse na Pacifik moglo da izazove veliki kineski i ruski otpor. Zbog toga se evropske drzave Alijanse zalazu da se uprkos svim operacijam izvan teritorija clanica NATOa, savez treba da skoncentrise na evro atlantski prostor.

Pitanje je samo koliko dugo ce se jos Amerika odricati predloga da se NATO formira kao Alijansa protiv terorizma i drzava koje je Bus nazvao Osovinama zla. Iskustvo iz Iraka uci da takodje i vojne super sile mogu da se nadju na granici neuspeha, ako manje ili vise rade same.

Sefovi diplomatija drzava clanica NATOa pokazuju spolja sliku odlucnosti i jedinstva. Ta odlucnost bi uskoro mogla da se nadje na probi , kada se jos vise zaostri kriza oko Irana i Amerika pokusa da izvan Saveta bezbednosti UN organizuje Kolaiciju voljnih za uvodjenje sankcija Iranu.

  • Datum 28.04.2006
  • Autor Bernd Rigert
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8Qw
  • Datum 28.04.2006
  • Autor Bernd Rigert
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8Qw