1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Gde odlaze milioni pomoći za Avganistan?

Nemačka je povećala finansijsku pomoć za civilnu obnovu Avganistana. Uz dodatnih 52 miliona evra, ukupna pomoć toj zemlji razorenoj ratom i korupcijom, ove godine iznosi 144 miliona evra.

default

Hamid Karzai, predsednk Avganistana

Savezna vlada u Berlinu očekuje da će se tim novcem postići značajno poboljšanje situacije u Avganistanu, dok su u Udruženju nemačkih nevladinih organizacija za razvoj, VENRO - skeptični. Potpredsednik Saveza za razvojnu politiku nemačkih nevladinih organizacija VENRO, Jirgen Lize, traži da se u Avganistanu učini više na planu civilne obnove, umesto da se tamo stalno šalju dodatne vojne jedinice.

„U to spada mnogo stvari, između ostalog i pomoć poljoprivredi, otvaranje radnih mesta, i premeštanje težišta pomoći iz gradova na seoska područja“.

Pomoć je namenjena konkretnim projektima

Ovaj zahtev nije nov, i već dugo je poznat i ministru za razvoj Dirku Nibelu. On je najavio povećanje finansijske pomoći za razvoj Avganistana za 52 miliona - na ukupno 144 miliona evra ove godine. Trebalo bi da se potpomognu konkretni projekti:

„Snabdevanje ljudi u Kabulu i na severu zemlje strujom i pitkom vodom, privredni oporavak povećanjem zapošljavanja, ali i dodelom mikrokredita, spadaju u posebno važne komponente pomoći“

Ministar Nibel je rekao i da će povećanje razvojne pomoći biti povezano za jasnim zahtevom državnom vrhu na čelu sa predsednikom Hamidom Karzaijem da učini mnogo više nego što je to do sada bio slučaj.

„Time tražimo da se ispune neki preduslovi; očekujemo da nova avganistanska vlada tome doprinese jačanjem domaćih snaga bezbednosti, doslednom borbom protiv korupcije i boljim vladanjem – samo tako će proces razvoja i stabilizacije uspeti“.

Istraga protiv ministara

Zato je dobra vest to što je avganistansko državno tužilaštvo povelo istragu protiv 15 sadašnjih i bivših ministara zbog korupcije.

Ono što nevladinim organizacijama smeta jeste da su granice između mandata humanitarnih organizacija i političkog mandata vojske često nejasne, što u suštini dovodi u pitanje nezavisnost humanitaraca i ugrožava bezbednost. No, političari to zovu strategijom „umrežene bezbednosti“. Reč je o principu koji je postavila prethodna vlada, ali koga namerava da se pridržava i sadašnja vladajuća garnitura. Još ove nedelje, parlament će glasati o odluci vlade od 16. novembra o produženju mandata Bundesvera u Avganistanu.

Autor: Marsel Firstenau / Saša Bojić

Odg. urednik: Dijana Roščić

  • Datum 25.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kg37
  • Datum 25.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kg37