1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Gde je sada legendarni Zapadni Berlin?

„Gde smo sada“ naziv je pesme Dejvida Bouvija, koji se sa nostalgijom seća vremena provedenog u Zapadnom Berlinu. Da li je Berlin i danas inspirativan kao pre 30 godina?

Početkom godine, baš na svoj rođendan, legenda pop-rok scene Dejvid Bouvi, posle duže pauze objavljuje novu pesmu u kojoj se priseća Berlina, vremena kada je živeo u glavnom gradu Nemačke. Zamišljeno, sa setom, govori o starom Zapadnom Berlinu, o kraju koji nekada bio deo njegove svakodnevice. Ulica u kojoj je iznajmljivao stan zove se Glavna ulica, a reč je o kraju Šeneberger. Na toj adresi danas se nalazi stomatološka ordinacija. Brojnih kafića i klubova, koji su privlačili masu ljudi, poput „Džungle“ i stecišta pankera - kluba „Rizik“, više nema.

Zapadni Berlin je živeo noću

#video#Klaudija Škoda bila je poznanica Dejvida Bouvija. Međutim, video-spotu objavljenom za njegovu najnoviju pesmu, nije se obradovala. Isuviše je tužan i sumoran. Njeno sećanje na Zapadni Berlin sedamdesetih i osamdesetih godina je veselije. Kaže da je to bio grad koji je živeo u skladu sa „zadovoljstvom njegovih građana“. Dakle, bez ikakvih finansijskih pritisaka. Ta filosofija se delom i danas može se osetiti.

Klaudija Škoda je dizajnerka i još od 1973. je prisutna u svetu mode. Njen stil je u međuvremenu postao svetski brend. Na intervju dolazi u sopstvenim kreacijama – krem kaputu, dužem sivom džemperu. Sve izgleda prirodno i ručno izrađeno. U staroj fabričkoj zgradi u Cosenskoj ulici proizvodi garderobu. Dok govori o Zapadnom Berlinu, priseća se svoje mladosti, bez imalo nostalgije.

„Grad je živeo noću, pa tako i njegovi stanovnici“, priča Klaudija Škoda. Klubovi su se u to vreme nazivali diskotekama. Jedna od najpoznatijih zvala se „Park“, kasnije „Džungla“. Psihodelična muzika izvodila se uživo. „U Berlinu nije bilo policijskog časa“, priseća se Berlinjanka sa osmehom na licu; na maratonskim žurkama često se raspravljalo i o politici, recimo o procesu protiv pripadnika Frakcije crvene armije, pank pokretu i naravno o Zidu. Prolazio je kroz srce grada. Istok je delovao tako daleko, ali istovremeno i veoma blizu, s obzirom na to da su do Zapadnog Berlina dolazile i vesti iz susedstva. Škoda je Berlin znala u zapadnoj, ali i istočnoj verziji. Kaže da je danas sve drugačije. Svet se prilično promenio.

Pogled u prošlost

Pogleda preko Zida sa Zapada na Istok 1985.

Pogleda preko Zida sa Zapada na Istok 1985.

Volfgang Miler nedavno je objavio knjigu o subkulturi Zapadnog Berlina. Tiraž od 1.500 primeraka rasprodat je za tri sedmice. Autor na gotovo 600 stranica nudi kaleidoskop raznih priča o brojnim događajima i njihovoj refleksiji – živopisno, bez glorifikacije, moglo bi se reći i komično. Omiljena mu je ona o susretu modnog kreatora Karla Lagerfelda i modela Sanšajn, u iscepanim hulahopkama i nakitom napravljenim od raznih otpadaka. Povod je bilo fotografisanje kod „modnog cara“, a jedna od čuvenih scena zabeleženih kamerom jeste trenutak u kojem Lagerfeld drži čašu vina, koje mu Sanšajn dosipa iz dvolitarske flaše.

Miler je neprentenciozan momak koji izbegava klišee i jednostavna objašnjenja. Tada je studirao umetnost, ali mu je scena Zapadnog Berlina bila isuviše konzervativna. „Iz samoodbrane“ počinje da se bavi muzikom. Početkom 80-ih svirao je u bendu „Smrtonosna Doris“ (Die Toedliche Doris). Sa svojim eksperimentalnim zvukom, oprobali su se na festivalu „Genijalni diletanti“ u starom berlinskom Tempodromu.

Dosta prostora za dodatni razvoj

Taj slobodan, doduše ponekad pomalo i amaterski duh, bio je zaštitni znak subkulture Zapadnog Berlina. Svi umetnici, i oni koji su se tako osećali, imali su neverovatne uslove za umetničko izražavanje. I za dezertere Bundesvera, Zapadni Berlin bio je idealno utočište. Hordi turista nije bilo, ali su zato povremeno dolazili radoznali umetnici, poput Dejvida Bouvija.

Volfgang Miler je rođen u Volfsburgu. Fasciniran je nekadašnjim Zapadnim Berlinom, jer je bio stecište onih koji nisu bili opterećeni ekonomskim oporavkom, kao ostatak tadašnje Zapadne Nemačke. U tom smislu, Zid je imao i neke prednosti. Na zapadnoj strani nastalo je „stanište onih koji teže alternativnom stilu života“.

Galerija „Studio St. St.“

Galerija „Studio St. St.“

Berlin i danas privlači ljude koji vole da eksperimentišu, bilo da je reč o noćnom životu, umetnosti ili pak poslovnom svetu. Mada, pitanje je u kojoj meri se današnja nemačka metropola može porediti sa nekada podeljenim gradom. Mnogo toga je 80-ih smatrano skandaloznim i pank. Danas je sve to „mejnstrim“. U međuvremenu su pored umetnika, Berlin otkrili i razni investitori. Iako su sa sobom doneli novac, grad su učinili znatno skupljim.

Gde smo danas?

Od kultnih mesta o kojima se danas sa nostalgijom govori, nije ostalo mnogo. Jedno od preživelih jeste galerija „Studio St. St.“ u četvrti Nojkeln, kaže Miler. Reč je o galeriji, kabareu i salonu, čija šefica, transeksualka Juvelija, ne pravi razliku među gostima, barem ne po dubini džepa. U ulici Sander još uvek se može videti jarko obojen prozor iza kojeg se krije ružičasti svet sa mnoštvom malih i velikih slika na zidovima.

Juvelija žali što nema više žurki i programa. Ali atmosfera je ipak prijatna. Nameštaj prekriven satenom, ružičasto penušavo vino, motivi ružičastog Pink pantera na sve strane i jedna čokoladna torta. Razgovor sa drugim gostima započinje se lako. Jedan par iz Londona, priča nam o grafitu koji će sutradan osvanuti u Berlinu. Pije se ono što vam donesu ili ono što zateknete. Sve u svemu, čarobno mesto za izlazak u jedan sat noću, u gradu u kojem i njegovi meštani uvek iznova otkrivaju nešto novo. Taj grad zove se Berlin. I mi ga i danas volimo.

Autori: Ana Ilin / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković