Gde je pogrešio Đukanović, a gde Obama? | Izbor iz štampe | DW | 18.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Gde je pogrešio Đukanović, a gde Obama?

Nemačka štampa najavljuje dolazak američkog predsednika Baraka Obame u Berlin. Analizira doduše i političke prilike na Balkanu, tačnije u Crnoj Gori, gde se na čelu države već 23 godine nalazi Milo Đukanović.

default

Đukanović

Današnji Zidojče cajtung donosi komentar o političkoj situaciji u Crnoj Gori. Ovaj nemački dnevni list tvrdi da se političkom kraju Mila Đukanovića nada većina stanovnika, ali i pojedini članovi njegove partije. Kao ilustracija navodi se inauguracija novog-starog predsednika Filipa Vujanovića, koju su propratile demonstracije:

„Kada se pojavio navodni otac nacije Milo Đukanović, u svom crnom audiju sa zatamnjenim staklima, čuli su se povici 'Milo – mafija'. Šef vlade je uznemireno otrčao u zgradu, a njegova žena je pogrešila ulaz. Čak i u unutrašnjosti sale, povici demonstranta nadglasali su govor predsednika Vujanovića. Jedan od diplomata je rekao da ga je ceremonija podsetila na nekakvu komemoraciju. Svako do njih je samo očekivao da se blamaža okonča.“

Filip Vujanovic

Vujanović

U tekstu koji objavljuje nemački list, dodaje se i sledeće: „Evropski komesar Štefan File nedavno je iz Brisela pisao da se vlada Crne Gore samo pretvara da sprovodi reforme, i da EU više neće popuštati, kao i da se očekuju vidljivi rezultati, naročito u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Srbija se pri tome navodi kao pozitivan primer. Tamo je počelo nekoliko sudskih postupaka zbog korupcije na najvišem nivou, ubrzo nakon smene vlasti Brisel zahteva da institucije budu slobodne od političkih uticaja, da rade autonomno i profesionalno. Đukanović teško da može da prihvati te predloge, jer bi on lično, kao i neki od njegovih najbližih rođaka i prijatelja veoma brzo mogli da privuku pažnju nezavisnog tužioca. Primer za to je njegov prijatelj iz Hrvatske, bivši premijer Sanader. To objašnjava i zašto Đukanović zvanično podržava pristup Crne Gore Evropskoj uniji, ali u praksi radi sve da taj proces razvuče. On nije u žurbi da uđe u EU. Očigledno je da se on privatno nada da će se EU raspasti pre nego što Crna Gora ispuni uslove za članstvo.“

Isti strani diplomata, koji je pregurao predsedničku inauguraciju, takođe je rekao da je pažljivo pregledao dokumentaciju za predsedničke izbore u aprilu i da je ubeđen da je pravi pobednik na izborima kandidat opozicije Miodrag Lekić. „Prema njegovim rečima, Đukanović je pretvorio poraz svog kandidata u pobedu, zato što navodno ima kontrolu nad izbornim procesom“, dodaje Zidojče cajtung.

„Uskoro slede izbori u Podgorici, koji mogu da posluže kao test za budućnost. Ako opozicija osvoji značajan broj glasova, kao na predsedničkim izborima, to bi mogao biti početak kraja premijera koji najduže vlada na Balkanu. Jedini preostali predsednik iz konstelacije devedesetih, koji je uveo zemlju u rat i kriminal – i čije se posledice osećaju do danas.“

Zašto Nemci vole Obamu?

Obama Rede Siegessäule Berlin Archiv 2008

Obama u Berlinu 2008

Nemačka štampa danas najavljuje i posetu Baraka Obame. Ovaj američki političar veoma je omiljen u Nemačkoj, toliko da bi bez problema pobedio Angelu Merkel na izborima za kancelara. Ipak, i Obamin šarm polako presušuje:

„Kada Barak Obama bude govorio pred Brandenburškom kapijom u sredu, hiljade će iskazati svoju podršku. Postavlja se pitanje: A zbog čega? Želeo je da ukine atomsko oružje: Nije uradio ništa. Zatvor Gvantanamo trebalo je da nestane. Taj cilj nije ispunjen. Obećao je više transparentnosti. U stvarnosti, situacija je potpuno suprotna - korisnici interneta su pod ekstenzivnom prismotrom, i to unutar Amerike. Pred njim još uvek stoje i spoljnopolitički izazovi: konflikt između Izraela i Palestinaca tapka u mestu, a krize u Iraku i Siriji ostaju bez rešenja“ kaže Nordvest cajtung.

Tririšer folksfrojnd kaže da Obama može da probudi velike nade, ali da nije u stanju da ih ispuni: „Nemci tek sada primećuju: Obama nije ni Mesija, kako se sam predstavlja, niti je politički supermen. On je potpuno običan političar, koji je došao na vlast pre svega zahvaljujući svojoj neuobičajenoj retorici i umoru glasača posle Bušove vladavine. Nakon pet godina na vlasti, to shvata i sve veći broj američkih građana. Obama je, kao mnogi predsednici pre njega, prekršio deo svojih predizbornih obećanja – od onih koja su se ticala zatvaranja Gvantanama do onih o više transparentnosti u svojim političkim odlukama. Ali to nije sve - on i njegova administracija kreću se na jako nesigurnom terenu sa pravne tačke gledišta. Primer za to je praćenje nepodobnih novinara, dozvola za špijuniranje miliona ljudi preko američkih tajnih službi, ubijanja navodnih neprijatelja države bespilotnim letelicama, i šikaniranje političkih neistomišljenika preko pravnih i poreskih institucija.”

A Kelner štatancajger podseća da pojedini političari u Americi već govore o „četvrtom mandatu Džordža Buša“. „Obama je potcenio vašingtonsku političku mašineriju, koja je uspela da svakom predsedniku do sada navuče ludačku košulju. Uprkos osrednjem bilansu, Amerikanci su mu dali drugu šansu. Postojalo je očekivanje da će predsednik držati manje brilijantnih istorijskih govora, a da će se više baviti svakodnevnim stvarima. Ali prisutno je sve je više naznaka da je to očekivanje bilo pogrešno. Obamina pokretačka snaga opada iz dana u dan. Na Brandenburškoj kapiji stajaće poražen čovek, a ne Kenedi 21. veka.“

Priredio: Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon