1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Gde je nestala odlučnost Angele Merkel?

Ostavka ministra privrede Mihaela Glosa i imenovanje na tu dužnost Karla Teodora cu Gutenberga, koji je zapravo stručnjak za spoljnu politiku, i danas je tema komentara u svim nemačkim novinama.

Karl Teodor cu Gutenberg - novi ministar privrede Nemačke

Karl Teodor cu Gutenberg - novi ministar privrede Nemačke

List Manhajmer morgen piše:

„Kancelarka, koja određuje politiku, bila je primorana da posmatra kako frustrirani Glos drži lekciju ne samo svom stranačkom šefu Horstu Zehoferu, nego i njoj. Njen uticaj na kadrovsku odluku bio je ravan nuli. Kao i prilikom propasti zakona o zaštiti sredine pre nedelju dana kancelarka je samo reagovala, a ne inicirala. Bila je primorana da prihvati odluku Zehofera da za ministra privrede imenuje mladog Gutenberga. Zbog haosa na trenutno centralnom političkom polju, u finansijama i privredi, CDU i CSU ostavljaju bedan utisak“.

List Pforchajmer cajtung komentariše:

„Ostaje nejasno da li je ministarstvo privrede u pravim rukama. Mada je Gutenberg talentovan i preduzimljiv nedostaje mu iskustvo koje je poželjno kada je u pitanju tako značajno mesto. Fatalno je što su stranke Unije same sebe dovele u situaciju da odluku donose preko noći. Zbog toga su morale da se odluče za prvog najboljeg, a ne za najboljeg mogućeg“.

Komentator lista Noje vestfeliše pita:

„Gde je zapravo bila Angela Merkel? Jedan od najvažnijih ministara u njenom kabinetu podnosi ostavku i dva dana kancelarka se ne oglašava. Tek juče, kada je Zehofer imenovao Gutenberga za naslednika nesrećnog Mihaela Glosa, ona se uredno saglasila. Kao osnovac. Kancelarka koja odlučuje i usmerava deluje nešto drugačije. To oklevanje za Merkelovu bi moglo biti problem“.

Evro pomaže i u vremenu krize

Evro pomaže i u vremenu krize

Odustati od evra?

Povodom finansijske i privredne krize i teškoća članica EU iz južne Evrope, list Zidojče cajtung piše:

„Što kriza duže traje, to će biti žešći politički sporovi (u zemljama evrozone). Mnogi će predlagati da se odustane od evra, ali bi to bila greška. Otkako su uklonjeni rizici valutnih kolebanja nemačkim firmama je lakše nego ikada da prodaju robu susedima.

Čak i u vremenu krize evro pomaže jer – na primer, sprečava Italiju da devalvira svoju valutu i tako nemačku robu učini skupljom. Evro povezuje zemlje članice evrozone, njegovo ukidanje unazadilo bi EU. Dakle, probleme u evrozoni bi trebalo rešavati, umesto što se predlaže odustajanje od evra.

Kao prvo, trebalo bi razgovarati sa političarima u Italiji i Grčkoj koji to predlažu. Njihove zemlje najviše bi stradale, jer bi za kredite van evrozone morale da plaćaju znatno više kamate i tako bi ugušile sopstvenu privredu. Raspad monetarne unije doneo bi korist samo nekolicini spekulanata“, upozorava Zidojče cajtung.

Izbori u Izraelu

Mladi Arapi prolaze pored izbornih plakata u Izrelu. Arapi čine 20 odsto populacije te zemlje i drže 10 mesta u Knesetu

Mladi Arapi prolaze pored izbornih plakata u Izrelu. Arapi čine 20 odsto populacije te zemlje i drže 10 mesta u Knesetu

Minhenski list Zidojče cajtung komentariše i predizbornu kampanju u Izraelu i piše:

„Upadljivo je šta kandidati tokom predizborne kampanje nisu pominjali: mir i Palestince. Zaštita od terorizma i opasnost od recesije bile su osnovne teme kampanje. Palestinci su bili potisnuti sasvim na marginu, a građanima Izraela arapskog porekla u televizijskim spotovima pripisivana je nelojalnost državi.

Raketni rat sa Hamasom veliki broj građana Izraela učinio je neosetljivim za patnje Palestinaca i uništio nade u stvaranje palestinske države. Izraelci se povlače u privatnost, odlaze u bioskope i pozorišta, umesto vesti gledaju rijaliti šou. I na izborima će po svemu sudeći pobediti Benjamin Netanjahu koji je tokom predizborne kampanje - izjavom da će srušiti Hamasovu vladu - najavio drugi rat u Pojasu Gaze“, piše Zidojče cajtung.

Mohamad Hatami ponovo se kandidovao za predsednika Irana

Mohamad Hatami ponovo se kandidovao za predsednika Irana

„Bolje Hatami nego Ahmadinedžad“

Povodom kandidature bivšeg predsednika Mohamada Hatamija na predsedničkim izborima u Iranu u junu list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Posle Hatamijeve kandidature mnogi Iranci veruju i nadaju se da sadašnji bizarni predsednik Mahmud Ahmadinedžad neće biti ponovo izabran. I zaista bi bilo dobro kada bi Iran u Hatamiju ponovo imao jednog predsednika koji je uzdržaniji u izjavama i bar ne poriče holokaust kao što to čini Ahmadinedžad.

To bi bilo bolje imajući u vidu i najavu novog američkog predsednika Baraka Obame da namerava da popravi odnose sa islamskim svetom. Istina, pitanje je da li su takve nade zasnovane, jer režim ima dovoljno mogućnosti da Hatamiju podmeće klipove tokom predizborne kampanje“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Suživot sa Jevrejima, ali da se vrate Hristu“

Odluka Pape Benedikta XVI (levo) da rehabilituje biskupa Ričarda Vilijamsona i dalje tema rasprava

Odluka Pape Benedikta XVI (levo) da rehabilituje biskupa Ričarda Vilijamsona i dalje tema rasprava

Špigel onlajn i dalje se bavi rehabilitacijom četvorice pripadnika Bratstva Pija kome se pripisuje antisemitizam i piše:

„Antisemitskih izjava ima i u objavljenim tekstovima nemačkog reda Bratstva Pija. Do tog zaključka došli su reporteri televizijskog magazina „Report Majnc“ nakon što su pregledali stotine tekstova. Tako se u jednom tekstu iz 2000. godine kaže:

„Nema nikakve sumnje da su jevrejski autori dali značajan doprinos raspadu religioznih i moralnih vrednosti u poslednja dva veka“.

Na drugom mestu se kaže:

„Pozajmljivanje novca uz visoke kamate i zelenaštvo učinili su Jevreje omrznutim.“

Pater Franc Šmidberger koji je na čelu nemačkog ogranka Bratstva kaže „da tu ima nešto istine“, ali i da je cilj Bratstva „da sa svim ljudima, pa i Jevrejima, neguje miran suživot“. Pritom bi trebalo imati u vidu da se u centralnom organu Bratstva kaže da bi se „Jevreji kao narod morali vratiti Hristu“, prenosi Špigel onlajn.

Haos prilikom upisa na fakultet

Studenti na Univerzitetu u Lajpcigu

Studenti na Univerzitetu u Lajpcigu

List Merkiše odercajtung bavi se situacijom u visokom obrazovanju i piše:

„U Nemačkoj česte su žalbe zbog nedovoljnog broja akademski obrazovanih. Navode se mnogi razlozi, ali je jedan „sopstvene proizvodnje“ – način konkurisanja i prijema na nemačkim univerzitetima. Otkako svaki univerzitet samostalno odlučuje o politici upisa maturanti su suočeni sa nečuvenim haosom. Zato se gotovo svako prijavljuje na više univerziteta kako bi otvorio što više mogućnosti za upis, što je razumljivo.

Preterana decentralizacija dovodi do toga da svakog semestra dvadesetak procenata mesta na univerzitetima ostaje slobodno. Rešenje za haos može biti samo centralna datoteka u koju bi uvid imali svi univerziteti. Dobro je što su se u ministarstvu prosvete sada pozabavili problemom, loše je što im je bilo potrebno toliko vremena“.

  • Datum 10.02.2009
  • Autor pripremio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GqdV
  • Datum 10.02.2009
  • Autor pripremio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GqdV