Gde je Gadafi?

Istovremeno pristigle su i vesti o padu Bani Valida, jednog od poslednjih uporišta starog režima, u ruke pobunjenika. Prema agencijskim vestima, pobunjenici pokušavaju da podvedu grad pod svoju kontrolu, a Gadafijevi borci su još prisutni u pojedinim delovima grada.

Gadafijev portparol Musa Ibrahim je za sirijsku televiziju Arai rekao da je njegov lider „zdravo i dobro“ i da sve vreme organizuje i planira „odbranu Libije“. On je dodao da su Gadafijevi sinovi ispunili „ulogu odbrane i žrtvovanja“ za svoju zemlju, te da će se borba nastaviti do „pobede ili smrti“. Neke agencije prenose i da su se snage starog režima povukle u brda u blizini pomenutog grada da bi odatle organizovale odbranu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun ponudio je novom libijskom vođstvu sveobuhvatnu pomoć u uspostavljanju pravne države i uvođenju novog ustava zemlje. Ban je rekao da „postoji mnogo oblasti u kojima Svetska organizacija može da pruži političku podršku, kako bi Libija stekla stabilnost i mir.

Uloga BND-a

I dalje je nejasna uloga Nemačke obaveštajne službe (BND) u Libiji. Poslanik Levičarske stranke u Bundestagu Volfgang Nešković smatra da to pitanje treba razjasniti, pre svega odnos sa Gadafijevim režimom. Bernd Šmidbauer, bivši koordinator za tajne službe za vreme kancelara Helmuta Kola, poznat i kao „Kolov 008“, kaže da je Nemačka tajna služba od Gadafija dobijala informacije koje su joj pomagale u prevenciji terorističkih aktivnosti. Nešković smatra da ta izjava ima svoje unutrašnjepolitičke ciljeve:

„Mora se računati sa tim da će, kao što su to sada saznali i Amerikanci i Britanci, biti nađena dokumenta iz kojih proizilazi da je BND sarađivala sa libijskim mučiteljima. Jasno je da će se tada rasplamsati politička diskusija, koju Šmidbauer na ovaj način pokušava da predupredi“, rekao je Nešković.

Nešković smatra da je mučenje zarobljenika „apsolutna granica“ koja ne sme da se pređe kada je reč o sticanju informacija te da takve informacije koje su dobijene mučenjem nisu upotrebljive, čak ni kada su tačne, jer su dobijene na način koji se kosi sa principima pravne države.

Uloga Francuske

U međuvremenu je Azija tajms onlajn izneo žestoke kritike na račun Francuske i njene uloge u čitavoj novoj libijskoj revoluciji. Ovaj list piše da je reč o „revoluciji made in France“ odnosno o francuskom ratu u kome glavnu ulogu ima predsednik Nikola Sarkozi. Rat je, prema navodima lista, počeo boravkom šefa Gadafijevog protokola, Nurija Mesmarija, u Parizu, kada se sa njim povezala francuska obaveštajna služba iz čega se izrodio koncept puča.

Sarkozi je, prema pisanju Azija tajmsa onlajn, imao „pun džak“ motiva da se osveti Gadafiju: banke su mu saopštile da libijski lider namerava da prebaci svoje milijarde evra iz Francuske u Kinu; od francuskih korporacija Sarkozi je dobio informaciju da Gadafi ne želi više da kupuje vojne avione tipa Rafal, kao i da ne želi saradnju Pariza na planu nuklearne tehnologije, rešen da ulaže novac u socijalne programe. Osim toga, francuski naftni koncern Total je izgubio veliki deo libijskog „energetskog kolača“ koji je Gadafi radije prodao svom itlaijanskom prijatelju Silviju Berluskoniju, tačnije, italijanskom koncernu ENI. Sam Gadafi je tokom vojne intervencije u više navrata izneo pogrdne reči na račun Sarkozija. Ostali akteri, Amerikanci i Britanci, takođe su u Gadafiju videli faktor opstrukcije svojih globalnih poslova u nafnom i finansijskom sektoru.

Azija tajms onlajn dalje nabraja raznovrsne Gadafijeve projekte u Africi koji su predviđeni da se razvijaju mimo Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i navodi da u takve projekte spada i predlog za uvođenje zajedničke afričke valute, koji je podržavala većina afričkih zemalja.

Rtr/afpd/dpa/asia times/nyt/sb