Gde je Švedska zastala, produžiće Španija?

Kako bi se sagledale promene koje su se dogodile u poslednjih šest meseci u EU potrebno je baciti pogled unazad. Krajem juna švedska ministarka za EU Sesilia Malmstrom predstavila je prioritete Švedske sledećim rečima:

„Svima je jasno da je reč o teškom predsedavanju EU. Pred nama je konstituisanje novog parlamenta, promena Komisije, postoji nesigurnost u vezi institucionalnih okvira, sa mogućnošću novog refrenduma u Irskoj, a tu je i ekonomska kriza.“

Briga oko Lisabonskog sporazuma je prošlost!

Danas ni ekonomska kriza ne zvuči tako dramatično kao nekada. Nestala je i velika nesigurnost zbog Lisabonskog sporazuma. Reformski sporazum EU je u međuvremenu stupio na snagu, a Unija ima stalnog predsedavajućeg Saveta EU - Hermana van Rompeja i zajedničku ministarku spoljnih poslova Katrin Ešton. Na taj način špansko predsedavanje unijom je izgubilo na značaju, ali i španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos ironično o sebi govori u trećem licu:

„Španski ministar spoljnih poslova je sasvim na usluzi gospođi Ašton... Mogao bi joj biti od koristi tamo gde zbog istorijskih činjenica, iskustva i geografske blizine ima više iskustva, dakle na Bliskom istoku, Latinskoj Americi, Severnoj Africi ili Sredozemlju. Na tom planu postoji mogućnost za saradnju“.

Na Agendi Bliski istok, Kosovo...

Upravo ta posebna iskustva bi trebala da budu i težište španskog predsedavanja EU, pogotovo kada je reč Bliskom istoku. Moratinos kaže: „Moja predstava i moj san je da 2010. konačno dobijemo palestinsku državu koja bi u miru i sigurnosti živela sa Izraelom. Zašto da produžavamo čekanje?“

Španci žele napredak i na planu proširenja Unije. Njihova želja je da Hrvatska pristupi uniji za vreme njihovog predsedavanja. Srpskoj vladi sasvim odgovara činjenica da je Španija jedna od retkih zemalja EU koja nije priznala Kosovo. O tom pitanju Moratinos je u Briselu bio sateran u ćošak.

„Mi smo sve vreme bili izrazito konstruktivni sa izuzetkom priznanja Kosova. Imamo pravne razloge za nepriznavanje, ali danas nije vreme da se o tome raspravlja.“

Razlog za nepriznavanje leži u činjenici da se Španija plaši da bi priznavanje Kosova podstaklo baskijski i katalonski separatizam.

autori: K. Hazelbah, Ž. Bašić

odg. urednik: N. Jakovljević