1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Gavrilo Princip, heroj ili terorista?

Različiti pogledi na sarajevski atentat koji se dogodio na današnji dan pre 98 godina, rezultat su politizacije istorijskih činjenica u regionu. Zato je Gavrilo Princip za jedne heroj, a za druge terorista.

Pucnji u Sarajevu 1914. godine odjeknuli su u celom svetu. Gavrilo Princip bio je pripadnik „Mlade Bosne“, organizacije pod uticajem tajnog udruženja iz Srbije pod nazivom „Ujedinjenje ili smrt“, poznatog i kao „Crna ruka“. Austro-Ugarska je za ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge, vojvotkinje Sofije, optužila Srbiju. Usledio je jedan od najsmrtonosnijih sukoba u istoriji.

Dr Edin Radušić, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu

Dr Edin Radušić, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu

Pojedini istoričari tvrde da „Crna ruka“ nije bila direktno vezana za vladu Srbije, ali da su je vodili ljudi iz tamošnjih struktura vlasti. Šef te organizacije bio je uticajni obaveštajac Srbije Dragutin Dimitrijević-Apis, od kojeg su atentatori i dobili oružje. Različita su mišljenja o karakteru „Crne ruke“ koja je, prema oceni stručnjaka, ispoljavala i terorističko delovanje.

Šta se podrazumevalo pod tadašnjim jugoslovenstvom?

„Prema elementima nasilja koje je ispoljavala, može se reći da je 'Crna ruka' bila teroristička organizacija. Ona je, takođe, bila i srpska nacionalistička organizacija. To je bilo vreme tzv. srpsko-hrvatskog jedinstva, odnosno jugoslovenstva, pa je 'Crna ruka' imala i neke jugoslovenske pretenzije. No, to je jugoslovenstvo uglavnom podrazumevalo dominaciju srpstva“, ocenjuje dr Edin Radušić, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

Neki istoričari ocenjuju da sarajevski atentat nije odražavao tadašnju volju naroda u Bosni i Hercegovini. Iznoseći zanimljive podatke o raspoloženju građana prema Austro-Ugarskoj, Vladimir Dedijer u svojoj knjizi „Sarajevo 1914“ navodi da se jedan od atentatora Nedeljko Čabrinović posvađao sa sopstvenim ocem koji je uoči atentata na kući istakao i austrougarsku zastavu.

Protiv nasilnih promena?

Ermordung von Erzherzog Ferdinand

Profesor Edin Radušić tvrdi da najveći broj ljudi u BiH u to vreme nije bio za nasilne promene. „Ni dominantna grupa ljudi koja je tada vodila srpsku nacionalnu politiku nije bila za agresivan način rešenja tog pitanja. Mnogi Srbi proizilazili su iz jednog građanskog miljea. Znatan broj Srba tada se bavio i trgovinom, a trgovački elementi ne vole nagle prevrate“, kaže dr Radušić.

Pojedini srpski krugovi Gavrila Principa svrstavaju u red najvećih nacionalnih heroja, poredeći ga i sa Milošem Obilićem. To je, smatra deo istoričara, uticaj propagande, jer je malo koji istorijski događaj toliko ispolitizovan kao sarajevski atentat. Kako se kroz 20. vek menjao državni i politički sistem, tako se atentat različito tumačio, objašnjava stručna saradnica u sarajevskom Institutu za historiju dr Vera Kac.

Politizacija istorijskih činjenica

„Kada se poređaju činjenice o sarajevskom atentatu, od 1914. godine preko Kraljevine Jugoslavije, Nezavisne države Hrvatske koja je zbrisala pomen na Principa, njegovog ponovnog oživljavanja u socijalističkoj Jugoslaviji do devedesetih kada su u Sarajevu uklonjene stope postavljene 1953. godine, onda se može pratiti i upotreba istorijskih događaja u političke i ideološke svrhe tokom celog 20. veka“, kaže dr Vera Kac.

Dr Vera Kac, Institut za historiju, Sarajevo

Dr Vera Kac, Institut za historiju, Sarajevo

Različita su i mišljenja građana. Princip je za jedne heroj, a za druge terorista. U Sarajevu prevladavaju negativni stavovi:

„Za jedne je terorista, a za druge oslobodilac i patriota koji je želeo dobro ovoj zemlji“, tvrdi građanin Sarajeva.

„Atentat nije bio u interesu BiH nego 'Velike Srbije'“, kaže mladi Sarajlija.

„Ne volim ljude koji uzrokuju nesreću i ne mogu da zamislim da neko iz dobrih namera može da ubije trudnu ženu“, ističe građanka Sarajeva.

Prestolonaslednik Franc Ferdinand posetio je glavni grad BiH 28. juna 1914, na Vidovdan i godišnjicu kosovske bitke. Atentat je izvršen kod Latinske ćuprije. U bivšoj Jugoslaviji most je bio nazvan po atentatoru Gavrilu Principu, da bi mu nakon osmamostaljenja Bosne i Hercegovine ponovo bio vraćen prvobitni naziv.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković