Gaukova „Sloboda“ na vrhu top lista | Mozaik | DW | 20.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Gaukova „Sloboda“ na vrhu top lista

Filozofske, teoretske knjige retko dosegnu sam vrh bestseler lista. Ali ovoga puta to se ipak dogodilo. Reč je o knjižici, moglo bi se reći brošuri, pošto ima samo 62 stranice, novog nemačkog predsednika Gauka.

default

Gauk

Zašto je sloboda među najbitnijim vrednostima našeg društva, zašto se njen značaj nikako ne sme zaboraviti, o tome u svojoj knjizi „Sloboda“ piše Joahim Gauk.

Gauk je pre nego što je izabran za nemačkog predsednika uživao veliki ugled. U istočnoj Nemačkoj bio je evangelistički sveštenik, borac za ljudska prava, bio je na čelu komisije za ispitivanje dokumenata bivše tajne službe Štazi. Iz svog iskustva zna kako se živi u diktaturi, kako se pati pod represijom, ali isto tako zna i kako narod može da se izbori za slobodu.

„Sloboda je, samo privremeno, oslobođenje. Lepo je kad se čovek oslobodi stega, to je slavlje, kao venčanje, na primer, ponekad čak ima elemente orgija ili anarhije, ali to se brzo menja. Sloboda podrazumeva angažovanje za nešto… Mnogi ljudi to uopšte ne shvataju - za njih je sloboda samo taj momenat sticanja nezavisnosti, oslobođenje od sprega - roditelja, despota, autoriteta koji su njima vladali. Prava sloboda uvek podrazumeva odnos prema drugima, to ne mora da bude životni partner ili dete, to može da bude ideja.“

Joahim Gauk slobodu definiše kao odgovornost

Joachim Gauck / designierter Bundespräsident / Fürth

Gauk

Na skali životnih vrednosti, ona se nalazi na samom vrhu. Naravno može se reći da je ljubav još vrednija, značajnija, ali ljubav ne može da definiše državno uređenje. Koliko smo u Nemačkoj daleko od slobode i odgovornosti? Nemci se, prema Gaukovom mišljenju, razlikuju od drugih naroda zato što, tradicionalno, vrše poređenja sa idealom, sa idealnim stanjem.

„Ako se poredimo sa idealom slobode ili idealnim društvom, sa stanjem večite pravde, onim što se u Bibliji zove Šalom, u našem društvu videćemo pre deficite. U stvari, trebalo bi da poredimo ono što se da porediti, drugim rečima poredak koji su ljudi stvorili i ispunili ga životom… Onda ćemo u ovom obliku demokratije razaznati ogromnu vrednost. Zapitajmo se: da li je u istoriji bilo perioda kada su ljudi imali veća ljudska, građanska prava, ili veća prava u smislu pravne države? Ne pominjem blagostanje, iako je i to za ljude veoma važno. Dodajmo naravno i slobodu kretanja. Sve te vrednosti, duhovne ili materijalne postoje u ovom društvu.“

Ali, šta je sa ekonomskim aspektom slobode?

Gaukovi kritičari tvrde da privredni sistem ne dozvoljava da budemo slobodni. „U srednjoj Evropi, odnosno Nemačkoj i u skandinavskim zemljama uspeli smo da se izborimo za to da privredna moć ne ruinira ostale ljude. U drugim zemljama to drugačije izgleda, na primer u Kini koja sebe definiše kao socijalističku zemlju, privredna moć se razvija u rano-kapitalističkom obliku (...) Oni koji tvrde da nekapitalistički ekonomski poredak ljude čini humanijim, nikada nisu živeli u takvom sistemu. Ja jesam. I ljudi iz bivšeg Istočnog bloka jesu. Mi vrlo dobro znamo da kapital, posedovanje proizvodnih sredstava, nisu jedini faktori otuđenja, već je to posedovanje moći.“

Za Gauka, antikapitalistički protesti nisu ubedljivi, zato što on ne vidi alternativu. Protesti u Frankfurtu, na primer, prema njegovoj oceni nisu politički, jer im nedostaje cilj.

Kritičari Gauku zameraju da je "fiksiran na slobodu", a da zapostavlja probleme finansijske krize, integracije stranaca, desnog radikalizma, zaduženosti države, siromaštva dece...

Autor: Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon