Gauk: Liberalna demokratija pod paljbom

Nemački predsednik Joahim Gauk se u govoru pred istek svog mandata založio za „čvrstu demokratiju, sposobnu da se brani“. On je pred oko 200 gostiju u dvorcu Belvi podsetio na svoj prvi predsednički govor i rekao: „Sada, posle gotovo pet godina, u meni je još jača svest da demokratskoj i stabilnoj Nemačkoj prete i opasnosti. I da će biti potrebni veliki napori da se ona učini jakom i u budućnosti.“

Gauk je pomenuo krizu Evropske unije i predstojeći izlazak Velike Britanije iz te zajednice, ali i ratove na Bliskom istoku i u Istočnoj Ukrajini, te rusku okupaciju Krima. To su pojave koje su, kaže, učinile vidljivim ograničene mogućnosti delanja nemačke i evropske spoljne politike. A i pretnja koju predstavlja islamistički teror se povećala. Stupanje na dužnost novog američkog predsednika Donalda Trampa će, po mišljenju Gauka, značiti nove izazove za međunarodni poredak i transatlantske odnose.

Pojačati odbrambene snage

U debati o posledicama terorističkog napada u Nemačkoj, Gauk se založio za jaku državu. „Pravna država gubi ako se u borbi protiv nasilja i terora ispostavi kao preslaba ili čak bespomoćna“. Veća bezbednost nije opasnost za demokratiju, već je neophodna u cilju njene zaštite, tvrdi nemački predsednik.

Kada se radi o međunarodnoj politici, Gauk je ponovio svoj zahtev da „Nemačka preuzme veću odgovornost“. S obzirom na izazove našeg vremena i naše mogućnosti morali bismo, i trebalo bi, da učinimo mnogo više“. Nemačka i Evropa, veli, moraju da pojačaju svoje odbrambene napore kako ne bi postali igračka za interese drugih. „To je jezgro demokratije koja zna da se brani, to je republikanska spremnost“, rekao je.

„Liberalna demokratija i politički i normativni projekat Zapada nalaze se pod paljbom“, naglasio je Gauk. On se kritički osvrnuo na to što se, kako smatra, u delovima društva razvio način mišljenja prema kojem je država uslužni servis, „ali demokratija nije politička kataloška prodaja artikala. Demokratija je učešće u krojenju sopstvene sudbine“.

Diskusija je kiseonik

Broj izbeglica i ilegalnih doseljenika u Evropu se bitno smanjio, „ali svi mi znamo: bez efikasnog obezbeđenja evropskih spoljnih granica, bez regulisanja evropske doseljeničke politike i, naposletku, bez poboljšanja života u zemljama porekla, zaoštravanja kriza bi trebalo da se očekuju i u budućnosti.“

Kada je reč o novim političkim strujanjima, Gauk se založio za ofanzivnu i robusnu kulturu sporenja. „Razmena mišljenja i diskusija su kiseonik otvorenog društva, a spor je element koji ga oživljava“, rekao je, i dodao: „Sporiti se može žestoko, ali uz poštovanje i dobre živce“. Kao i u sportu, i tu treba voditi računa o pravilima. „Živimo u teškim vremenima; često ne može da se razazna šta je istinito a šta lažno. Pre svega na društvenim mrežama se gotovo bezgranično laže i vređa.“

sb/tl (dpa)