1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Gastarbajtersko dete: „Zlatni glas Krojcberga“

Jedan mladi operski pevač, poreklom Crnogorac, postaje sve popularniji na berlinskoj muzičkoj sceni. Zahvaljujući svom školovanom glasu, stekao je nadimak, „zlatni glas Krojcberga. Tamo je Aleksander Nikolić „kod kuće“.

Aleksander kombinuje operu i balkanski zvuk

Aleksander kombinuje operu i balkanski zvuk

Aleksander Nikolić je gastarbajtersko dete; rođen je u Frankfurtu na Majni, kada, to ne želi da oda. Šeretski odgovara da je on operska diva, a da dive kriju godine kao „zmija noge“. On ih ne mora kriti. Visoki, atletski građeni mladić bi mogao da bude i glumac.

U svom prvom samostalnom programu se okušava ne samo kao pevač već i kao kabaretista. Priča dogodovštine iz svoje berlinske četvrti, o inspiracijama koje sakuplja na svakom koraku, posmatrajući lepe devojke na ulici ili tursku decu koja burekom hrane labudove u parku. O njima peva, o devojci Đamili, koja je postala veliki hit. „Oh Đamila- balkanski gruv i arije iz svakodnevice“ je naziv programa koji upravo prezentira berlinskoj publici. Kad je i zašto počeo da peva:

„Sa 13 ili 14 godina sam počeo da sviram gitaru, pevao sam u jednom bendu, tada je hip-hop bio popularan. Imao sam učitelja i video sam da mi to sve ide lako. Kao Crnogorac, ne moraš da se mučiš toliko, a nakon toga sam studirao“.

Starogradske i sevdalinke na drugačiji način

Aleksander je studirao opersko pevanje na akademiji u Drezdenu, pevao u čuvenoj berlinskoj Državnoj operi „Unter den Linden“ i teatru „Koloseum“ u Esenu. Sada svoj talenat okušava u popularnoj muzici, sa uspehom. Muzički kritičari ga nazivaju diplomatom između Istoka i Zapada, posrednikom između klasične i pop muzike.

Tekstovi njegovih pesama su duhoviti, ironični, muzika je mešavina klasike i balkanskih ritmova. Od majke Crnogorke je nasledio, kaže, ljubav prema sevdalinkama i starogradskim pesmama. Njih bi želeo da u svojim aranžmanima peva i sa muzičarima iz Beograda ili Sarajeva. Dok čeka tu priliku, pokušava nemačkoj publici da dočara njihovu poetičnost i lepotu.

„Mnogo mi znači ta muzika; kad sam se njom počeo baviti shvatio sam da u nemačkoj tradicionalnoj muzici nema nečeg tako lepog kao „Kafu mi draga ispeci!“

Autorka: Begzada Kilian, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 07.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KQWS
  • Datum 07.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KQWS