1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Gastarbajterski nemački jezik

U poslednjih 50 godina u Nemačku je došao veliki broj migranata. To nije promenilo samo njihov život, nego i nemačku svakodnevicu - a polako, ali konstantno utiče i na nemački jezik.

Deutsch mit Schrift auf der Tafel © HandmadePictures #30716692

Symbolbild Deutschunterricht

Lajpcig je dobro mesto za susret s Uveom Hinrihsom - jer taj profesor na tamošnjem fakultetu istražuje nemački jezik. Ili bolje rečeno - uticaj raznih drugih jezika na nemački. Istovremeno je Lajpcig i pomalo neprikladno mesto za ovaj susret jer tom gradu u saveznoj pokrajini Saksoniji nedostaje najvažniji element Hinrihsovog istraživanja - migranti. Njihov udeo u ukupnom stanovništvu ovog grada je ispod 10 odsto, što je znatno manje nego u drugim velikim nemačkim gradovima poput Berlina, Hamburga, Frankfurta, Minhena, Manhajma ili Diseldorfa. Zato Uve Hinrihs za svoja istraživanje rado osluškuje kako se govori u Berlinu, a to mu i nije problem s obzirom da tamo živi, a u Lajpcigu radi.

Mrski padeži

***Achtung: Nur zur mit Uwe Hinrichs abgesprochenen Berichterstattung verwenden!*** Uwe Hinrichs, Slavistik-Professor an der Universität Leipzig. Copyright: Uwe Hinrichs, 17. Juli 2012

Uve Hinrichs

Teorija ovog lingviste glasi: prilikom učenja nemačkog jezika migranti neizbežno prave greške jer je nemački jezik težak. S vremenom ljudi rođeni u Nemačkoj počinju da preuzimaju te greške u svom govoru i tako se nemački jezik menja. Tome je posebno izložen govorni jezik, a manje pisani. Prvi kamen spoticanja su - čak i za mnoge Nemce - padeži. U nemačkom ih ima četiri: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ. "Stalno se mogu čuti greške poput pogrešne upotrebe dativa: Ja GA (a ne MU) obećavam. Mi se bavimo OVOG (a ne OVIM) problemom. Padeži se brkaju, zamenjuju ili se jednostavno zaboravljaju nastavci." Tako padeži polako "zakržljavaju", sve se manje koriste u svojoj raznolikosti. Dativ potiskuje genitiv, sve češće se umesto padeža koriste predlozi, na primer, "kuća OD mog oca", a ne "kuća moga oca".

I upravo takav razvoj nemačkog jezika Hinrihs objašnjava uticajem različitih maternjih jezika migranata. U francuskom i engleskom padeži ne igraju nikakvu ulogu, dok na istoku i jugoistoku Evrope vlada pravo bogatstvo padeža. Ruski ima šest padeža, poljski, hrvatski i slovački čak sedam. Zatim tu su problem i nemački članovi jer ih većina migranata u svojim jezicima nema. Mnogi zato jednostavno izostavljaju članove i kad govore nemački.

Haos izaziva i tzv. code-switching

Harald Haarmann, deutscher Kultur- und Sprachwissenschaftler. Zulieferer: Ronny Arnold Das Foto gehört mir ganz privat und ich besitze auch alle Rechte an diesem Bild. Sie können es gern nutzen. Das Bild (PICT0187) zeigt mich an der Ausgrabungsstätte von Catalhöyük, der ältesten Stadt Anatoliens, Harald Haarmann.

Harald Harman

U njemu migranti jednostavno mešaju dva jezika, rado i u jednoj rečenici. Takva mešavina onda zvuči na primer ovako: "Doktor je napravio Röntgenbilder." Takav switching se često čuje u većim nemačkim gradovima poput Manhajma, Frankfurta i Diseldorfa. Posebno je prisutan među mladima koji odrastaju između nemačkog i ruskog ili nemačkog i turskog.

Harald Harman koji živi i radi u Finskoj napisao je više od 40 knjiga o razvoju jezika, istoriji pisma i kulturnim uticajima na evoluciju jezika. On se slaže s tezama svog lajpciškog kolege: "Ispravno je tražiti izvor promene jezika u jezičkoj upotrebi ljudi s migracijskom pozadinom. Jezičke navike određenim kanalom prelaze u kolokvijalni govor. Uzmite za primer takozvani 'Kanakendeutsch' koji su govorili migranti iz balkanskih zemalja i Turske." Takav jezički oblik je doživeo vrhunac 90-ih godina i bio je raširen po nemačkim školskim dvorištima, a preuzimala su ga i nemačka deca. "Školsko vaspitanje može da ispravi ovakav razvoj, ali je na kraju ipak jači uticaj izvana", kaže Harman.

Migranti modernizuju jezik

Sprachschülerinnen und Sprachschüler aus verschiedenen Nationen lernen am Montag (20.02.2012) im Unterricht bei dem Bildungsdienstleister LOESERnet.com im sächsischen Freital Deutsch. Sachsen dehnt sein Pilotprojekt für eine schnellere Anerkennung der Berufsabschlüsse von Zuwanderern aus. Das kündigte Innenminister Ulbig beim Besuch der Bildungseinrichtung für Migranten in Freital am Montag an. Nach Dresden und dem Landkreis Mittelsachsen sollen nun auch Chemnitz und Leipzig die Verfahren beschleunigen und eine Anerkennung binnen vier Wochen gewährleisten. Foto: Arno Burgi dpa/lsn (zu lsn-Text am 20.02.2012)

"Switching" je posebno prisutan među mladima migrantskog porekla

Uve Hinrihs je svoju teoriju ovog proleća izložio u "Špiglu" i odmah su ga napali sa svih strana. Čuvari Svetog grala nemačkog jezika su ga nazvali izdajnikom domovine koji izdaje dozvolu za uništavanje nemačkog jezika. Drugi su ga pak nazivali levičarskim lingvistom koji "ulepšava sliku multi-kulti-Nemačke". I jedno i drugo je besmislica, smatra profesor. On je, kaže, jednostavno hteo da dokumentuje nemačku jezičku stvarnost. "Nemci očito moraju još drukčije i jače da se suoče s posledicama migracije nego što su to do sada činili", zaključuje Hinrihs i podseća da još nikada u istoriji nije postojao neki svetski jezik koji je došao u kontakt s drugim jezicima a da se nakon toga u njemu nisu dogodile velike promene: "To je bilo tako u Rimskom carstvu, u Engleskoj i na Balkanu. Zašto bi u Nemačkom bilo drugačije?!"

Čuvari svetinje nemačkog jezika opsednuti su normama, smatra njegov kolega Harman, i svaka promena ih zabrinjava. Oni nikada ne vide pozitivne strane takvog razvoja. Harman pak smatra da kontakt s predstavnicima drugih kultura i jezika može biti izvor mobilizovanja produktivnih snaga u kulturnom stvaralaštvu. On je čvrsto uveren da se svaki jezik mora modernizovati.

Autori: Roni Arnold / Dunja Dragojević

Odg. urednica: Ivana Ivanović