1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Garancije za ušteđevine padaju u vodu

To što će odgovornost za velike dugove Kipra odgovornost snositi njeni građani je možda bilo neizbežno, ali je opasna poruka za sve građane Evropske unije. Eksproprijacija se ne sme pretvoriti u oduzimanje imovine.

„Male štediše polažu novac u bankama u nadi da je tamo sigurniji, nego kod kuće ispod dušeka. To poverenje zasnovano je na obećanju vlasti, koje garantuju novčane uloge svojih građana. Vaš novac je siguran, čak i ako banka bankrotira. Ovakvo obećanje spada u najvažnije zadatke jedne države, koja ima obavezu da zaštiti imovinu svojih građana, nevažno o koliko velikim vrednostima je reč. Izgleda da se ta zaštita polako ukida. Navodno samo na jugu Evrope, ali sada kada je taj korak već napravljen, postavlja se pitanje, ko još može veruje u uveravanja da se tako nešto, neće primeniti i negde drugde“, pita se Braunšvajger cajtung.

„Verovanje da su obećanja kancelarke Angele Merkel, kako su ušteđevine građana doveka sigurne, neoboriva - prevario se. Priča o garancijama štednih uloga je uzdrmana. Evropska unije je sa kriznim menadžmentom napravila opasan presedan. Kiparske štediše će morati da saučestvuju u savladavanju bankarske krize. Nevažno da li imaju uloge manje ili veće od 20.000 evra. Na tu odluku bi političari mogli ubuduće da se pozivaju, onda kada im to bude odgovaralo. Ništa ne pomaže to što se navodno radi o specijalnom - kiparskom slučaju. Pri tome ako se ispostavi da je nemačka vlada zaista insistirala na primeni ovih pravila za Nikoziju, to će samo potvrditi da se i garancije depozita nemačkih građana, više ne mogu nazvati verodostojnim“, piše Zahsiše cajtung iz Drezdena.

„Odluka EU najteže pogađa one građane Kipra, koji za finansijsku krizu u zemlji ne snose gotovo nikakvu odgovornost. Obični građani, koji su uštedeli nešto novca, među kojima i poneki penzioner, ali i pošteni privrednici, čiji će poslovni računi sada biti samo još dodatno opterećeni. Uz to, signal poslat građanima ne samo na Kipru, nego i u drugim delovima Evropske unije, krajnje je zabrinjavajuć. Jer opasnost preti depozitima i u drugim krajevima evrozone. Građane EU priprema na novi momenat, da njihov novac u bankama više nije bezbedan i da bi im mogao biti oduzet“, primećuje Lajpciger folkscajtung.

Ima listova koji drugačije gledaju na prilike na Kipru i odluku ministara finansija EU. Zidvest prese iz Ulma piše: „U Briselu su konačno shvatili da bi rupe u državnim kasama zemalja poput Kipra i Grčke, trebalo da krpe i oni koji su za mizeriju, barem delimično i sami odgovorni, jer su birali političare, odgovorne za ogromne državne dugove. Ali svet u kojem živimo, nije baš tako jednostavan. Ono što bi na Kipru trebalo da se dogodi jeste eksproprijacija. Pri tome bi trebalo voditi računa da se ona ne pretvori u oduzimanje vlasništva, poput plena jedne diktature u osvajačkim ratovima“.

Handelsblat ukazuje na uticaj odluke Brisela i kiparskog slučaja na političke prilike u Berlinu. „Duh nepoverenja izašao je iz boce. Problem za nemačku kancelarku Merkel. Njen imidž uspešne krizne menadžerke u vremenima krize evra, zaodbio je ozbiljne ogrebotine i ugrozio njene šanse na predstojećim parlamentarnim izborima. Opozicija će od odobravanja još jednog paketa pomoći, u ovom slučaju Kipra, samo dodatno profitirati. Neprijatan splet okolnosti za evro super-zvezdu Angelu Merkel“.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković