1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Galaksije iz vremena pre coveka

Kada uveče posmatramo zvezdano nebo, time gledamo u istoriju univerzuma.

Spiralna galaksija

Spiralna galaksija

Za posmatranje galaksija potreban nam je samo dobar teleskop, i tada ih vidimo onakve, kakve su bile, pre nego što je čovek uopšte postojao. Jer i vidljive galaksije su nezamislivo daleko: samo svetlosti, najdalje vidljive galaksije Andromeda, potrebno je tri miliona godina da dopre do zemlje. Veliki teleskopi nam predočavaju galaksije iz vremena, kada ni sunce nije postojalo, a radioteleskopi nas snabdevaju informacijama iz vremena pre 14 milijardi godina.

Da li vaš televizor ponekad pokazuje zamućenu sliku sa snegom? To ne mora biti smetnja u emitovanju programa, verovatno upravo gledate zračenje iz pozadine kosmosa. Ovo mikrotalasno zračenje iz vremena praistorije, još uvek postoji, i čak se može primiti putem obične sobne antene. Astronomi istražuju, kako se na osnovu zračenja razvijao univerzum, kaže Ginefer kaufman, profesorka na Institutu Maks Plank za astrofiziku u Garhingu:

«Mi posmatramo sićušne oscilacije i promene u zračenju; na osnovu fizičkih zakona su se pod uticajem sile teže iz neznatnih oscilacija u gustini materije stvorile galaksije. Na taj način nastaje model, sa kojim pokušavamo da na kompjuteru simuliramo istoriju nastanka. Potom uporedjujemo rezultate nekoliko pokušaja sa autenticnim podacima, koje nam pružaju različiti teleskopi, stacionirani na zemlji i u svemiru.»

Ginefer Kaufman razvija, izmedju ostalog, modele koji objašnjavaju povezanost galaksija i crnih rupa. Ko sa ovom astrofizičarkom sedi u njenoj kancelariji u Garhingu, ni ne primećuje da ima posla sa jednom «korifejkom». Ginefer je pre 14 godina zajedno sa svojim doktorskim mentorom razvila model evolucije za galaksije. Tada, apsolutna novina, danas standard u svetu. Ova polu Nemica, polu Amerikanka studirala je u Kejptaunu, doktorirala na Kembridžu, a već 10 godina radi u Garhingu. Njen rad je medjunarodno priznat: nakon doktorskog rada, otisla je kao stipendista na ugledni Univerzitet Berkli u Kaliforniji; pre 10 godina, kao 27ogodisnjakinja, dobila je od drustva Maks Plank medalju Oto Han, a pre pet godina od nemackog istrazivackog drustva nagradu za mlade istarzivace. Ove godine urucena joj je nagrada Gotfrid Vilhelm Lajbnic od dva i po miliona evra. Ginefer kaze:

„Naravno da sam počastvovana sto je moj rad nagradjen na ovaj nacin. To je bio dalek put, vec deset godina proucavam galaksije. Veci deo nagrade iskoristicu za što bolje prikupljanje podataka, i to direktno pomocu radioteleskopa. Takodje zelim da finansiram projekat Sloan Digital Sky Survey, koji po mom mišljenju predstavlja najuspesniji popis galaksija, a trajace do 2014.e godine.“

Ovaj zajednicki projekat istrazivaca iz Sjedinjenih Americkih Drzava, Evrope, Japana, Kine i Koreje je najskuplje mapiranje neba svih vremena. Vise od 100 miliona nebeskih objekata treba da budu premereni. Do sada je istraženo oko 10 hiljada takvih galaksija. Crna rupa predstavlja nešto kako kosmički ponor u kojem nestaje sve što mu se približi. Čak ni svetlost odatle ne izlazi, zato se i zove “crna”. Male, proždrljive crne rupe nalaze se uvek u spiralnim galaksijama, u kojima još uvek nastaju nove zvezde, dok se velike, neaktivne rupe nalaze u vrlo starim eliptičnim galaksijama, koje ne formiraju zvezde. Ali to nisu sve karakteristike galaksije, kaže Ginefer:

“Na osnovu snimaka se mogu očitati težina galaksija, učestalost formiranja zvezda i njihove boje. Spektralna analiza pruža važne fizičke informacije, o količini elemenata težih od helijuma ili vodonika, starost zvezda, da li galaksije imaju crnu rupu ili ne, ako da, da li je aktivna. Sve su to informacije neophodne za uporedjivanje naših modela sa autentičnim podacima.”

Jedno je sigurno: i naša sopstvena galaksija, Mlečni put ima crnu rupu, po imenu ”Sagitarius A”. Mi živimo na sigurnoj udaljenosti od nje, naime deli nas 30 hiljada svetlosnih godina. Za to vreme čovek ode do sunca i natrag 100 miliona puta. Ova crna rupa je mala, pa time i aktivna, ali trenutno pravi pauzu za prožderavanje. To ukazuje da se u centru Mlečnog puta ne stvaraju zvezde, jer kako je otkrila Ginefer Kaufman, crne rupe i galaksije rastu paralelno. Veći broj novih zvezda ubrzava rast crne rupe. Razlog za to leži u odnosima masa: zvezde oko crne rupe su hiljadu puta teže od nje same. Ta vrednost je nepromenjiva i važi za sve galaksije. To znači: galaksija i njena crna rupa, ili crna rupa i njena galaksija, žive u nekoj vrsti simbioze.

  • Datum 24.03.2007
  • Autor Ingun Arnold
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATo
  • Datum 24.03.2007
  • Autor Ingun Arnold
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATo