1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Gadafijev sud - Palestinci - Bundesver na Bliskom istoku

...teme su kojima se danas bave komentatori nameckih dnevnih listova.

Snezana Dimitrova, jedna od medicinskih sestara kojima je libijski sud potvrdio smrtnu presudu

Snezana Dimitrova, jedna od medicinskih sestara kojima je libijski sud potvrdio smrtnu presudu

Potvrda smrtnih presuda petorim bugarskim medicinskim sestrama i jednom palestinskom lekaru u Libiji na naslovnim je ili glavnim stranama svih listova danas. „Frankfurter algemajne cajtung“ osim na prvoj, donosi i opširan članak o tome na trećoj strani uz veliku fotografiju iz sudnice, i pridružuje se ocenama prema kojima je u pitanju nepravedna odluka libijskog suda te traženje žrtvenog jarca za loše stanje u libijskim zdravstvenim ustanovama. Nakon što su prvobitno oslobođeni optužbi da su namerno gotovo 500 dece inficirali HIV-virusom, medicinski radnici su sada proglašeni krivim. Minhenski dnevnik «Zidojče cajtung» prenosi kako je vrhovni vođa Gadafi razapet između želja Zapada, naime, da se optuženi puste na slobodu, i porodica obolele dece koje žele da vide kako neko ispašta zbog njihove tragične sudbine. «Zidojče» govori o «lažima Gadafijevom sistema» i tome kako bi porodice obolelih i veliki deo libijske javnosti revoltom reagovali na razotrkivanje tih laži. U tekstu se pominju i glasine da će veliki vođa na dan Libijske revolucije sledeće godine pomilovati osuđene, ali ne ostavlja nade u to da se vođa te revolucije posle pomirenja sa međunarodnom zajednicom i ukidanja sankcija od pre par godina pretvorio u demokratu. Tako stvari vidi i komentator lista «Velt» koji doslovce piše: «To je paradoks: čak i kada bi Gadafi izgovorio čarobnu reč kojom bi osuđeni bili oslobođeni, Libija bi i dalje izgledala kao država vladarske samovolje. Razvoj odnosa sa Evropskom unijom, koji je sada doveden u pitanje, bio bi spasen, no, poverenje ne bi bilo uspostavljeno. Pa ni u samoj Libiji, posle njenih iskustava sa bezrazložnim američkim bombardovanjem od pre dvadeset godina», piše «Velt».

Od ostalih tema tu je večito krizno žarište zvano Bliski istok i unutarpalestinski rascep koji Abu Mazen alias palestinski predsednik Mahmud Abas pokušđava da reši najavom novih izbora. Ta najava je za «Zidojče cajtung» «akt očajanja i poslednja pretnja koja bi zavađene strane mogla da dovede za pregovarački sto. Abas je time jedno uspeo da postigne. Iako se krvoproliće na ulicama nastavlja, iza kulisa stranke ponovo traže načine da tu borbu zaustave. Čak i jedna od najoštrijih zagovornika oružane borbe Hamasa, Kaled Medžal, javio se iz egzila u Damasku apelom da svi pokažu umerenost. Pri tome on radi verovatno u malo višem interesu, jer predsednik Sirije Bašar El Asad već danima najavljuje kako bi mogao ponovo da počne razgovore sa Izraelom. Ali on želi da razgovara i povratku Golanske visoravni, što vlada u Jerusalimu odbacuje», piše «Zidojče cajtung».

Sve to kao da potvrđuje da Bliski istok ne može bez pomoći međunarodne zajednice i očigledno je podstaklo komentatora lista «Kelner štat ancajger» da u dva kratka pasusa istakne kako je značajno to što nemačka mornarica kontroliše pomorski saobraćaj pred libanskom obalom. Tu piše: «Nemačke poreske obveznike angažovanje oko 1000 vojnika Bundesvera tamo košta oko 47 miliona evra. I ne samo zbog troškova postavlja se pitanje smisla tog zadatka i koristi koju on donosi. .... Na pitanje: na osnovu kojih kriterijuma bi mogao da se meri uspeh tih vojnika – teško je odgovoriti. Naposletku, cilj koji oni slede je manje vojni a više politički. Prvi put u istoriji Nemačke Bundesver ima komandu u ovako velikoj vojnoj akciji međunarodne zajednice. To je signal sukobljenim stranama na Bliskom istoku da se Evropa ne boji sprovođenja velikih akcija u tom regionu. Tako gledano, mornari Bundesvera pomažu politici Evropske unije da dobije na ugledu i uticaju», konstatuje komentator «Kelner šta ancajgera».

  • Datum 20.12.2006
  • Autor stampu prelistao: S. Bojic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAYA
  • Datum 20.12.2006
  • Autor stampu prelistao: S. Bojic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAYA