Gadafi je tvrđi orah od Mubaraka

O previranjima u severnoj Africi list Badiše cajtung piše: „Tuniski predsednik Ben Ali i egipatski predsednik Hosni Mubarak gazili su ljudska prava, a u zatvorima je bio veliki broj nevinih koji su tamo mučeni. Ali, u poređenju sa Gadafijem, obojica su bili mnogo racionalniji političari: kada su videli koliko je nezadovoljstvo naroda – povukli su se. Međutim, Gadafi u sebi vidi neku vrstu prosvećenog vođe svih Arapa i neće tako lako odstupiti. Libijcima će biti potrebno još mnogo više hrabrosti nego susedima ukoliko žele da promene vlast i otvore put ka demokratiji.“

Temom se bavi i komentator lista Štutgarter nahrihten: „Nemiri u severnoj Africi i na Bliskom istoku bukvalno su neshvatljivi. Suviše su različiti ciljevi demonstranata, suviše različite okolnosti u pojedinim zemljama, različite su i dimenzije protesta. U Bahreinu šiiti zahtevaju prestanak diskriminacije od strane sunitske manjine i ograničavanje moći sunitske kraljevske porodice. Iranci traže „smrt diktatora“. U Jemenu bi da smene predsednika. U Libiji ljudi još zaziru od sukoba sa državnim aparatom. Tek u retrospektivi svetu će postati jasno kakav je istorijski značaj protesta. Trenutno, sigurno je samo jedno: slika sveta o građanima arapskih zemalja – do sada u znaku terorizma, islamizma i rata, mora se dopuniti ili čak potpuno promeniti. Ukoliko na našoj strani nakon razumevanja usledi i spremnost na pomoć, nakon dosadašnjeg partnerstva zasnovanog na realnoj politici, moglo bi uslediti partnerstvo koje bi se zasnivalo na prijateljstvu.“

Povodom talasa izbeglica iz Tunisa koji su stigli na Lampeduzu list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Jedva da je prvi talas izbeglica stigao u Italiju, već se u Nemačkoj iz sveg glasa zahteva njihov brz i nebirokratski prihvat. Najglasnije su organizacije kao što je Arbajtervolfart koje kriju ekonomske interese iza moralnih argumenata. Naime, kao humanitarne organizacije one žive i od državnih ugovora koji se odnose na brigu o izbeglicama i podnosiocima zahteva za azil… A predsednica Zelenih Klaudija Rot optužuje kancelarku da je „cinična i licemerna“, jer prvo „daje revolucionarne savete“ (severnoafričkim zemljama), a onda podiže zid kada se revolucionari nađu pred vratima. Ali, zar ne bi bilo zapravo cinično dati prednost odlivu mozgova iz Tunisa? Naime, najbolji, najjači i najkvalifikovaniji su oni koji traže utočište u Evropi.“

Na sledećoj strani:

Ako padne Gutenberg, pada i vlada?

Ako padne Gutenberg, pada i vlada?

Povodom optužbi na račun nemačkog ministra odbrane Karla Teodora cu Gutenberga da su delovi njegove doktorske disertacije prepisani, odnosno da se koristio obimnim citatima ne navodeći izvor, list Tririšer folkscajtung piše:

„Da li je to bila namera ili samo aljkavost? Aljkavost koja je dovela do toga da Gutenberg u doktorskom radu ima cele stranice koje potiču od drugih autora, a da nije naveo izvor. Za sada to niko ne zna tačno, ali već sam obim duhovne svojine preuzete od drugih ukazuje da u ovom slučaju nije reč o nečem banalnom. Miljeniku nemačke politike postaje polako jasno da se našao u velikim talasima iz kojih ne može da se spase osmehujući se. Prvi put u inače blistavoj karijeri prodorni ministar je u pravoj buri.

Protivnicima to je dobra prilika za izrugivanje na njegov račun. Čak i nekim skeptičnijim u redovima koalicije to je prilika da Gutenberga svedu na pravu meru i zato ministar ne bi trebalo da se nada nekoj energičnoj odbrani iz sopstvenih redova.

Međutim, i njegovi najljući protivnici trebalo bi da sačekaju sa političkim nekrolozima, jer je za tako nešto jednostavno prerano. Naime, još nema odgovora na pitanje da li je varao ili je bio nemaran. Osim toga, ima još nešto mnogo važnije. Nikada i ni po koju cenu bavarska CSU neće dozvoliti da padne Gutenberg, koji je njena politička zvezda. Od odgovora na pitanje ‘ostaje ili odlazi’ na neki način zavisi i sudbina crno-žute koalicije u Berlinu. Istina, Gutenberg bi mogao pasti, ali samo zbog sopstvene arogantnosti, gotovo bezgranične nadmenosti i precenjivanja sopstvenog značaja. Njegov iznenadan put u Avganistan može da znači samo jedno: ko vas šiša. Takav stav na kraju bi mogao biti koban za ministra.“

Klimatska revolucija u Australiji

List Zidojče cajtung komentariše promene u politici Australije kada je reč o zaštiti klime: „Upravo Australija, upravo zemlja čija je industrija živela od energije dobijene od jevtinog uglja i čiji su građani u svetskom vrhu kada je u pitanju emisija ugljendioksida, mogla bi biti prva država u svetu koja će uvesti porez na gas štetan po klimu. Ostaje da se uklone još neke političke prepreke, još u privredi kukaju zbog novog nameta, ali hrabri plan premijerke Džulije Gilard ima veliku simboličku snagu. Prvo, porez na ugljendioskid pokazao bi da i najveći grešnici mogu nešto da nauče. Australijanci su u šoku, od početka godine kontinent je suočen sa ekstremnim klimatskim pojavama čiji je uzrok indirektno u promeni klime. Zato je logično da sada zemlja preduzima neophodne mere i oporezuje korišćenje fosilnih goriva.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević