1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Gadafi je tvrđi orah od Mubaraka

Štampa komentariše previranja u severnoj Africi i na Bliskom Istoku. Svaka zemlja je priča za sebe, a o promenama će moći da se sudi tek za nekoliko godina. Tema su i posledice plagijata Gutenbergovog doktorskog rada.

Gadafi sa predsednikom Venecuele Hugom Čavezom

Gadafi sa predsednikom Venecuele Hugom Čavezom

O previranjima u severnoj Africi list Badiše cajtung piše: „Tuniski predsednik Ben Ali i egipatski predsednik Hosni Mubarak gazili su ljudska prava, a u zatvorima je bio veliki broj nevinih koji su tamo mučeni. Ali, u poređenju sa Gadafijem, obojica su bili mnogo racionalniji političari: kada su videli koliko je nezadovoljstvo naroda – povukli su se. Međutim, Gadafi u sebi vidi neku vrstu prosvećenog vođe svih Arapa i neće tako lako odstupiti. Libijcima će biti potrebno još mnogo više hrabrosti nego susedima ukoliko žele da promene vlast i otvore put ka demokratiji.“

Temom se bavi i komentator lista Štutgarter nahrihten: „Nemiri u severnoj Africi i na Bliskom istoku bukvalno su neshvatljivi. Suviše su različiti ciljevi demonstranata, suviše različite okolnosti u pojedinim zemljama, različite su i dimenzije protesta. U Bahreinu šiiti zahtevaju prestanak diskriminacije od strane sunitske manjine i ograničavanje moći sunitske kraljevske porodice. Iranci traže „smrt diktatora“. U Jemenu bi da smene predsednika. U Libiji ljudi još zaziru od sukoba sa državnim aparatom. Tek u retrospektivi svetu će postati jasno kakav je istorijski značaj protesta. Trenutno, sigurno je samo jedno: slika sveta o građanima arapskih zemalja – do sada u znaku terorizma, islamizma i rata, mora se dopuniti ili čak potpuno promeniti. Ukoliko na našoj strani nakon razumevanja usledi i spremnost na pomoć, nakon dosadašnjeg partnerstva zasnovanog na realnoj politici, moglo bi uslediti partnerstvo koje bi se zasnivalo na prijateljstvu.“

Protesti u Jemenu

Protesti u Jemenu

Povodom talasa izbeglica iz Tunisa koji su stigli na Lampeduzu list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Jedva da je prvi talas izbeglica stigao u Italiju, već se u Nemačkoj iz sveg glasa zahteva njihov brz i nebirokratski prihvat. Najglasnije su organizacije kao što je Arbajtervolfart koje kriju ekonomske interese iza moralnih argumenata. Naime, kao humanitarne organizacije one žive i od državnih ugovora koji se odnose na brigu o izbeglicama i podnosiocima zahteva za azil… A predsednica Zelenih Klaudija Rot optužuje kancelarku da je „cinična i licemerna“, jer prvo „daje revolucionarne savete“ (severnoafričkim zemljama), a onda podiže zid kada se revolucionari nađu pred vratima. Ali, zar ne bi bilo zapravo cinično dati prednost odlivu mozgova iz Tunisa? Naime, najbolji, najjači i najkvalifikovaniji su oni koji traže utočište u Evropi.“

Na sledećoj strani:

Ako padne Gutenberg, pada i vlada?