G 8 u Škotskoj

Neočekivano žestoki neredi koje su izazvali protivnici globalizacije naveli su policiju u Škotskoj da razmisli o zabarani jedinih u Gleniglsu dozvoljenih demostracija.»Previše je tu anarhista da bi se mogao garantovati miran tok demonstracija» – pisalo je u obrazloženju odluke.

Prethodno je više nasilnih sukoba u 70 kilometara udaljenom Eidnburgu i u 15 kilometara udaljenom gradiću Stirling i u obližnjem mestu Oktararda dovelo do 100 hapšenja.Deomontracije su ipak održane, i to u mirnoj atmoseferi,kažu očevici.Bila je to zapravo povorka od 5000 ljudi koja je išla od železničke stanice do metalne ograde koja se dužInom od 8 kilometara proteže oko lukszunoim prebilšta delegacija samita

Hugo Braun ,član organizacionog odbora Atak - a antiglobalizacijske mreže smatra da je za nasilje kriva i škotska polcija:»Za nasilje su uvek potrebne dve strane .Ja sam bio očevidac.Video sam kako je policija odjednom okružila i saterala grupu mladih ljudi koji su igrali pevali i svirali.Stratezi u policiji su još za vreme obuke za svoj posao morali da nauče da takve mere izazivaju nasilje. Savkoga dana 35 000 dece umire od gladi i izlečivih bolesti .Ja sam otac petroro dece.ja se ne bih uzbudjivao zbog par razbijenih prozora.»

Na radnim sastanciam koji počinju sutra ,privreda u svetu neće imati imati prioritet.Učesnici samita razvoj vide optimistički, mada postoji nervnoteža po regionima, sa velikom stopom rasta u SAD i pre svega u istočnoj Aziji i veoma malom stopom rasta u Evropi.

Medjutim ima tema koje podsećaju na prvi samit G8 održan u Francuskoj u Rambuijeu 1975. godine – jer i tada je bilo reči o visokoj ceni nafte i pretećim turbulencijama na tržištima novca.

Šefovi okupljeni u Gleniglsu će doneti konačnu odluku, zapravo potvrditi oprost dugova najsiromšnijim zemljama sveta koji su razradili minstri finansija G8. Time će se ukupna suma oproštenih dugova od samita u Kelnu 1999. popeti na 104 milijarde doalra.Od toga profitira 18 zemlja, od kojih se 14 naalzi južno od Sahare.Nemačka podržava Tonija Belra u njegovoj nameri da ovaj samit u Gleniglsu bude posvećn Africi.

Pitanje je medjuim da li će na odobravanje naići Blerov predlog da se pomoć za razvoj siromašnima udovstruči – sa 25 na 50 milijardi doalra. Medju stručnjacima se razbuktal diskusija o tome da li zemlje kojima je pomoć namenjna uopšte mogu da absorbuju tolike sume – zapravu, da li su stanju da ih pretoče u smisaone projekte ili se time samo podstiče mentalitet primanja pomoći ili se pak pune džepovi korumpiranih elita.

Kada je u pitanju zaštita klime – od samita u Gleniglsu se ne očekuje mnogo. SAD se i dalje odupiru ratifikaciji sporauzma iz Kjota.U kruguvima Nemačke delegacije se čuje da je namera da se Amerikanci podstkanu na sardanju na nivou nižem od tog protokola.

U Gelniglsu su u gostima i takozvane «outreach» države – Brazil ,Kina, Indija, Meksiko i Južna Afrika koje delom imaju veće stope ekonomskog rasta od takozvanih starih privreda. S tim državama će takodje biti reči o zaštiti klime jer zemlje u razvoju su odogovorne za 45 odsto emisije štetnih gasova.