1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

G-20: Sve se mora promeniti

2. april 2009.

Od prvog kriznog samita G-20 na najvišem nivou, u novembru prošle godine u Vašingtonu, do današnjeg u Londonu pregovarači 20 najrazvijenijih zemalja sveta najviše vremena provodili su u avionima.

https://p.dw.com/p/HOhM
London uoči početka samita G-20
London uoči početka samita G-20Foto: picture-alliance/ dpa

Akcioni plan koji je usvojen u novembru prošle godine na prvom samitu u Vašingtonu, obuhvatao je 47 konkretnih mera: od bolje globalne finansijske kontrole, pa sve do novih pravila za plate menadžera. Veliki deo tih mera trebalo je da bude sproveden u delo do kraja marta. Od tada se razvio pravi „turizam samita“. Evropska unija, Ujedinjene nacije ili ASEAN - svi su pokušavali da pronađu odgovor na pitanje: kako bi u budućnosti trebalo da izgleda takozvana finansijska arhitektura? Pravila su jasna:

„Sva finansijska tržišta, finansijski proizvodi i učesnici na finansijskim tržištima moraju biti podvrgnuti nadzoru i regulaciji. Nužni detalji u vezi sa time tek će biti utanačeni - oni će biti deo akcionog plana“, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel posle sastanka vodećih evropskih industrijskih nacija krajem februara u Berlinu.

Još jasniji je bio Žan Klod Triše: „Sve se mora promeniti“, rekao je šef Evropske centralne banke. Aktuelna kriza, prema njegovoj oceni, pokazuje da je celokupni sistem suviše osetljiv i neotporan.

Prvi krizni samit G-20 održan je 15. novembra 2008. u Vašingtonu
Prvi krizni samit G-20 održan je 15. novembra 2008. u VašingtonuFoto: AP

Gorke pilule za Britance i Amerikance

U skladu s tim postavljene su i glavne tačke akcionog plana: poboljšanje transparentnosti i veća obaveza da se podnose računi na finansijskim tržištima, bolja kontrola i regulacija tih tržišta. Vlasti bi, na primer, prvi put trebalo da utvrde pravila za protok novca, odnosno za kapital i likvidnost investicionih odnosno takozvanih hedž-fondova i to u zemljama u kojima ti fondovi deluju, a ne tamo gde im je sedište. Time bi trebalo da bude okončano bekstvo tih fondova u oaze bez regulacije.

Upravo su za Britance i Amerikance to gorke pilule i oni će morati da ih progutaju. Do sada su se oni samo umorno smeškali, kada im je ukazivano na opasnost od „kapitalizma bez sprega“. Sada američki ministar finansija Timoti Gajtner o krizi kaže:

„Takvi rizici ne znaju za nacionalne granice. Moramo imati mnogo strožiju kontrolu i jasna pravila igre za međunarodni finansijski sistem. To će iziskivati sveobuhvatne promene na nacionalnom i međunarodnom nivou.“

Autor: Olja Melnik/Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković