Fuzija nemačke i njujorške berze

Vest o mogućoj fuziji preko Atlantika proširila se finansijskim tržištem neverovatnom brzinom, a suvoparna reakcija partnera kako „još ništa nije odlučeno“, ali i kako su pregovori „već relativno daleko odmakli“, svedoči da je vest koju je objavio Rojters mnogo više od puke glasine.

Vrlo brzo pojavili su se i neki detalji moguće mega-fuzije tržišta kapitala: načelno bi to bila fuzija „među jednakima“, ali bi nemačka berza iz Frankfurta ipak bila „nešto jednakija“ od berze koja od 2007. obuhvata berzu u Njujorku i niz evropskih berzi okupljenih oko berze u Parizu - one u Amsterdamu, briselu i Lisabonu.

Ovaj put...

Odnos 60:40 u korist nemačke berze rezultat je trenutne tržišne vrednosti deonica obe berze, gde je berza u Frankfurtu onda vredna oko 15 milijardi dolara, a NYSE „samo“ devet milijardi. Ipak, na čelo udružene berze, koja bi tako postala najveća na svetu, trebalo bi da dođe direktor iz Njujorka, Dankan Niderojer, a i sedište berze bilo bi sa one strane Atlantika. Direktor Nemačke burze Reto Francioni ostao bi u Frankfurtu, ali bi stekao položaj predsednika upravnog odbora fuzionisane berze.

O ozbiljnosti te namere svedoči i to da je ove srede(9.2.), kada je nakon završetka trgovanja na burzi u Frankfurtu i objavljena ta vest, povučeno trgovanje deonicama nemačke berze - mada je i tako njena vrednost porasla za tri procenta, a procenjuje se da bi do dogovora moglo da dođe već u februaru.

Među berzama već duže vreme traje talas fuzija i do sada je Nemačka berza teško nalazila partnera, pre svega zato što se malo ko oseća ugodno sa takvim divom u svojoj kući.

Težak put do partnera

Pre nekog vremena berza u Frankfurtu nadala se fuziji sa berzom u Londonu (LSE), ali u međuvremenu je LSE krenuo sopstvenim putem i, štaviše, planira fuziju sa berzom u Torontu. Frankfurt se nakon toga okrenuo evropskoj berzi „Euronekst“, ali i ona je utočište radije potražila u Nujorku. Sada bi nemačka berza, nakon što je nedavno odbijenicu dobila i od berze u Varšavi, ipak mogla da pronađe partnera sa kojim mogla da se meri u težini. Pregovarači u Njujorku i Frankfurtu objavili su da bi fuzijom mogli da ostvare uštede od oko 300 miliona evra.

Ali sinergija nije najvažniji razlog moguće fuzije i stvaranja takve mega-berze. Jer ovakva klasična tržišta vrednosnim papirima već dugo su pod pritiskom da snize svoje troškove kako bi izdržala trku sa alternativnim tržištima - drugim rečima, trgovinom preko interneta. Drugi razlog je, svakako, i izazov koji čitav Zapad čeka pred sve snažnijim Dalekim istokom, a Frankfurtu je dodatni motiv i sve glasnije razmišljanje na Starom kontinentu o uvođenju novih, strožijih pravila protiv špekulanata.

Malo koristi od nacionalnih zakona

Tako se nedavno novi predsjednik Nemačke savezne banke (Bundesbank) Joahim Nagel izjasnio da bi trebalo ograničiti, takozvano ultrabrzo trgovanje vrednosnim papirima. Reč je o trgovini koja se obavlja računarima i kojom se zarađuje novac i na najmanjim i najkraćim razlikama u vrednosti. Takvim trgovanjem širom se otvara mogućnost da se pojavljuju „mehurovi od sapunice“, dakle da vrednosti određenih vrednosnih papira dosegnu neslućene razmere, bez ikakvih temelja u „stvarnoj“ tržišnoj vrednosti.

Nagel otvara mogućnost i uvođenja zakona koji bi zabranjivao takvo automatizovano trgovanje koje je itekako važno za nemačku berzu. Ona, naime, tako ostvaruje oko 40 odsto svog prometa. Fuzijom sa Njujorkom takvi nacionalni propisi imali bi malo uticaja na novog svetskog giganta.

Autor: A. Šubić (dpa, Reuters, FTD)

Odg. urednik: I. Đerković