1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Fundamentalizam i nauka

Piter Votson, autor knjige „Ideje – istorija od vatre do Frojda“, piše o uticaju fundamentalizma na nauku.

Decenijama su SAD bile prve u takozvanoj velikoj nauci, praktično u svim naučnem oblastima.Medjutim, postoje znaci da gube prednost i da je američka nauka, zapravo, na silaznoj putanji.Jedan od razloga je pritisak verskog i političkog fundamentalizma koji počinje da guši intelektualnu vitalnost zemlje.

Nasuprot tome, politička previranja sa druge strane Atlantika pokazuju da Evropljani shvataju u kojoj meri fundamentalizam može biti destruktivan.

Prema pregledu koji objavljuje časopis «Fizikal rivju» broj naučnih radova koji su 2003.će objavili evropski naučnici nadmašio je broj američkih radova.Poredjenja radi – dvadeset godina ranije na tri američka rada dolazio je jedan zapadnoevropski.Broj patenata američkih naučnika opada od 1980.te – tada su Amerikanci imali nešto više od 60 odsto svih svetskih patenata, sada ih imaju nepuna 52 procenta.1989.te Amerikanci su imali isti broj doktora nauka kao Velika Britanija, Francuska i Nemačka zajedno, sada zaostaju pet procenata za njima.Godinama su američki naučnici bili najčešće citirani u naučnim časopisima – danas su to evropski.

Kada su u Kanzasu i drugde u SAD vodjene bitke oko evolucije i biblijske Geneze, ugledni naučnici izjasnili su se u prilog Darvinove teorije, ali ko zna koliko je potencijalnih studenata biologije zbog tih svadja odustalo od studija.

Zbog otpora fundamentalista SAD već zaostaju na području kloniranja i istraživanja matičnih ćelija – tu su danas prvi južnokorejski, italijanski i britanski naučnici.Časopis Nju sajentist objavio je u februaru anketu u kojoj je polovina naučnika koji rade za vladin servis za ribe i divljač izjavila da je bila primorana da iz političkih razloga menja ili povlači naučne rezultate do kojih su došli.

Od atentata 11.tog septembra više se nego prepolovio broj studenata iz Indije i Kine koji dolaze na američke univerzitete – oni idu na studije u Evropu.

Istorija pokazuje da fundamentalizam vodi isključivo ka stagnaciji i katastrofi – dovoljno je podsetiti na četiri velika perioda fundamentalizma u prošlosti.Pod uticajem izraelskih zelota u vremenima pre Hrista stari Izrael zaostao je za okolnim civilizacijama i politički, i materijalno što je dovelo do invazije Rimljana i jevrejske dijaspore koja je trajala dve hiljade godina. Hrišćanstvo u Rimskom carstvu dovelo je do pet vekova mraka koji je okončan tek ponovnim otkrićem Aristotela u 12.tom veku.Asketski budistički fundamentalizam u Kini od četvrtog do devetog veka doveo je do razaranja četiri hiljade 600 manastira sve dok renesansa pod dinastijom Song nije dovela do procvata kineske civilizacije.Najzad, islamski fundamentalizam začet oko Bagdada 1067.me godine doveo je do milenijuma zaostajanja koje još pogadja islamski svet.

Nasuprot tome, istorija moderne Evrope – naučna revolucija, prosvetiteljstvo, sukobi modernista u 19.tom veku – mogu se oceniti kao pobeda racionalizma i nauke nad religioznim dogmatizmom.Evropa je kolevka nauke.U evropskim univerzitetima 12.tog i 13.tog veka začeta je ideja o eksperimentu i testiranje hipoteza postalo je rivalski oblik autoriteta autoriteu crkve.Tako su nastali preciznost, efikasnost i napredak na čemu se zasniva moderni svet.

Ma šta bila Evropa, ona je izrazito otvorenog duha, posebno kada je reč o nauci – najznačajnijoj aktivnosti smišljenoj do danas.