Fudbaleri ipak nisu radnici

Nasleđe je nemačke socijaldemokratije da poslodavci bez valjanog razloga ne mogu radnika neograničeno držati na kratkoročnim i nesigurnim ugovorima već da mu u jednom trenutku moraju ponuditi stalno zaposlenje. Ali šta ako je radnik zapravo profesionalni fudbaler? Pitanje na prvi pogled deluje blesavo i niko se nikad nije setio da ga postavi sve do bivšeg golmana Majnca 05 Hajnca Milera. On je 2014. krenuo u sudsku odiseju kako bi dokazao da su i fudbaleri obični radnici i da treba da imaju ista prava.

Tako nije mislilo veće Zemaljskog suda rada u pokrajini Rajnland-Pfalc čiji je Majnc glavni grad. Kod profesionalnih fudbalera postoji „specifičnost radnog učinka“ pa prema tome fudbalere ne treba tretirati kao normalne radnike, zaključio je taj sud. Tako će nemački klubovi i dalje, kao i klubovi u svetu, moći igračima da daju ugovore oročene na godinu, dve ili više. Golman Miler i njegov advokat razmišljaju da zatraže reviziju, za koju je predsedavajući sudija već rekao da je moguća. U tom slučaju bi proces otišao pred Savezni sud rada ili direktno pred Evropski sud.

Fudbaler – do penzije?

Malo je reći da je u Majncu 05 i drugim profesionalnim klubovima zavladalo olakšanje nakon presude od srede. Šta bi zapravo značilo kada bi klubovi morali da zapošljavaju fudbalere za stalno? „Imali bismo 50, 60 profesionalaca u sastavu“, kaže Harald Štruc, predsednik FK Majnca. A ti profesionalci bi zašli u godine i išli u penziju tek sa 67, na koliko će uskoro biti podignuta starosna granica. Do tada bi vremešni fudbaleri teoretski morali da ispunjavaju svoje radne obaveze, dakle da treniraju dvaput dnevno i da igraju tamo gde ih klub rasporedi.

Uz to, kao i bilo koji drugi radnik, fudbaler bi mogao da promeni poslodavca kada god to poželi, a klub ne bi imao pravo da traži odštetu. Nemački profesionalni klubovi su stoga bili u strahu od 37-godišnjeg Hajnca Milera kojeg su mediji već prozvali „Bosman iz Majnca“. Taj nadimak odnosi se na belgijskog profesionalca Žan-Marka Bosmana koji se dugogodišnjom borbom pred sudovima 1995. izborio da fudbaleri posle isteka ugovora mogu bez naknade preći u drugi klub.

Nepravedno tretiran?

Doduše, teško da se ova dva slučaja mogu uporediti. Jer 37-godišnji Miler nikada nije ni pokušavao da se predstavi kao borac za prava fudbalera ili nešto slično. On se pre svega bori protiv, iz njegovog ugla, nepravednog tretmana koji je imao u Majncu. Tamo je 2012. golman potpisao novi dvogodišnji ugovor s klauzulom da će se ugovor automatski produžiti ukoliko Miler prikupi određeni broj nastupa u Bundesligi. Pola godine pre isteka ugovora, Tomas Tuhel – tada trener Majnca, a danas Borusije Dortmund – odstranio je Milera iz prvog tima.

Golman je u tužbi tvrdio da ga je potez trenera nepravedno lišio premija koje bi dobijao u slučaju nastupa te koštao novog ugovora. Sud je međutim odlučio da, u skladu sa specifičnostima fudbalerskog posla, trener ima neprikosnoveno pravo da po slobodnom uverenju nekog igrača ostavi na klupi ili potpuno odstrani iz tima.

Hajnc Miler je nakon objavljivanja presude na zadnja vrata nestao iz suda, piše sportska agencija SID. Golmanu je, ocenjuje se, bilo gotovo neprijatno kakva se prašina podigla oko njegovog slučaja. Zapravo se Mileru radilo o tome da utuži klub za 429.000 evra za koliko je, kako smatra, ostao kratak. „Baš ova suma pokazuje: profesionalni fudbaleri nisu obični zaposleni“, zaključuje SID.