„Fudbal je moj put“

Vetrovito je i pada kiša, ali oni su uprkos lošem vremenu došli. Oko 20-ak mladih različitih nacionalnosti između sedam i sedamnaest godina trenira fudbal, a nadgleda ih 15 licenciranih trenera iz Nemačkog fudbalskog saveza (DFB). Među mladima ima i onih koji su muslimani i onih koji nisu. Na treningu se služe nemačkim jezikom. Jedan od trenera je Junez Kamil Abdulsalam. On je ponosan na svoj mešoviti tim.

„Ovaj igrač je pola Marokanac, pola Nijemac. Ovaj je Nemac. Ovaj je Eritrejac. Imamo Palestince, Avganistance, Tunižane, Alžirce... i uprkos tome igramo kao jedan tim - i sve funkcioniše bez koškanja“, priča Kamil.

Ključna reč je „Poštovanje“

Junez Kamil rođen je u Sudanu. Njegov otac je Sudanac, a majka Nemica. Kada je imao šest godina, sa roditeljima je došao u Nemačku. Tu je kasnije studirao sport. U međuvremenu je dobio i licencu trenera Nemačkog fudbalskog saveza. Kamil (26) nije morao samo zbog svoje tamne boje kože da se bori s predrasudama i rasizmom, što nije retkost. On je želeo da učini nešto protiv toga, a ključna reč je bila „poštovanje“ - poštovanje prema drugom i drugačijem.

„To je za nas veoma važno, da se zadobije međusobno poverenje, i to još u ranoj mladosti. Da se već sa sedam godina uči da postoje drugačija deca, drugačije religije i drugačiji život takođe. I da je u potpunosti u redu da oni žive tako kako žive. Kada čovek poštuje drugog, samim tim poštuje i sebe. I tako se sprečavaju sukobi“, kaže Kamil.

„Ovde smo svi isti...“

Da poštuju jedni druge, to mladi igrači uče svakodnevno na treninzima na šljaci. Tu je i 14-godišnji Jasin, rođen u Nemačkoj. Njegovi roditelji su iz Maroka. Prethodno je igrao u jednom drugom klubu, gde se, kao dete čiji roditelji nisu Nemci, nije osećao dobro.

„Ovde se niko ne izdvaja“, priča Jasin. „Ovde smo svi isti, ovde pravimo tim mladih, a svako od nas je druge nacionalnosti...“

Matijas je pola Nemac, pola Čileanac. Al Hilal iz Bona je njegov prvi fudbalski klub. Zadovoljan je. „Meni se ovde zaista dopada, tu mogu da se upoznaju i druge nacionalnosti...“ Za Jasina je jako važno to što je na treninzima dozvoljeno da se govori samo nemački. „Smatram da je to takođe dobro“, kaže Jasin.

Za sve je važno da se nemački upotrebljava na treninzima. Jer, mnogi od njih još uvek imaju problema s jezikom, a kod kuće sa roditeljima govore maternjim. Ovde mogu da vežbaju nemački i to im je čak i zabavno.

Dva tima devojčica

Danas su na igralištu samo dečaci. Ali, klub Al Hilal, što u prevodu znači polumesec, ima i dva tima devojčica. Oni ciljanim akcijama hoće da ih privole, jer devojčicama je teško da se učlane u obične klubove. Njihovi roditelji, muslimani, to često ne žele. A u klubu Al Hilal postoje i treneri, posebno obučeni za rad s devojčicama.

„Obučili smo i četiri žene za posao trenera. Cilj je da se prevaziđu kulturološke i verske barijere, koje mnogi roditelji imaju. Ako roditelji ne žele da njihova ćerka bude uveče na terenu, u tom slučaju postoji mogućnost da se trenira u sportskoj sali između 17 i 18 časova uveče“, kaže Kamil.

Klub Al Hilal iliti „Polumesec“, osnovala je 1991. godine, prvo kao plivački klub, Karola Baaten-Abdulsalam, majka sadašnjeg trenera Juneza Kamila. Tada još nije bilo ponuda za plivanje za muslimanske devojčice i žene. Danas je to klub koji broji 900 članova i osim fudbala nudi i mogućnosti bavljenja drugim sportovima.

Autori: Zoran Arbutina / Svetozar Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković