Francuska pred sudom zbog burke | Evropa | DW | 27.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Francuska pred sudom zbog burke

Francuska je pre tri godine zabranila nošenje burki. Sada je jedna muslimanka pred Evropskim sudom za ljudska prava podigla tužbu protiv svoje države. Proces počinje danas (27.11).

Reč je o malom zakonu sa velikim efektom. Samo 0,003 odsto ljudi u Francuskoj pogođeno je zabranom nošenja burke, tek 2.000 žena nosi veo koji pokriva celo telo. Pa ipak, otkako su burke i nikabi u aprilu 2010. zabranjeni na javnim mestima, mnoge žene su u svakodnevnom stresu.

„Kada izađem iz kuće ne nosim veo. Najpre malo hodam, pa ga tek onda navučem“, kaže 18-godišnja Jusra, koja nikab nosi protiv volje roditelja. „Ne mogu da ga nosim u školi. A kada izađem, ljudi me vređaju... To nije život. To je stres.“

„Za dobrobit žena i Republike“

Francuske muslimanke koje su potpuno pokrivene velom, nalaze se „na meti“. Na ulici, u autobusu, pri kupovini ili prilikom uzimanju dece uz škole, one mogu da budu kažnjene i da državi plate novčanu kaznu i do 150 evra. Tako je odlučio zakonodavac – „za dobrobit žena i Republike“.

Odluka je na Evropskom sudu za ljudska prava

Odluka je na Evropskom sudu za ljudska prava

„U Francuskoj nema mesta za burke, za potčinjavanje žena“ – novembra 2009. tadašnji predsednik Nikola Sarkozi iznenadio je svoju zemlju, kada je umesto da govori o agrarnim subvencijama, diskutovao o vrednostima, običajima i nacionalnom identitetu. Tada se predsednik, uoči regionalnih izbora, nalazio u lovu na glasove u desnoekstremističkom taboru.

Diskriminacija

U aprilu 2010. godine parlament je usvojio sporni tekst Zakona čime je nošenje burke iz religijskih razloga postalo kažnjivo. Njime su predviđene novčane kazne za žene, a za muškarce koji primoravaju ženu ili ćerku na nošenje nikaba ili burke – zatvor do godinu dana zatvora plus 35.000 evra kazne. Poslanici su govorili o „jednakosti“ i „časti". Ipak tri i po godine kasnije bilans postignutog je „maglovit“.

I dok su francuske prefekture do leta 2013. zabeležile samo oko 500 kontrola, često uvek istih žena, a muslimanski multimilioner Rašid Nekaz osnovao fond za plaćanje kazni, predstavnici muslimanskih udruženja danas izveštavaju o sve većoj diskriminaciji: prolaznici pokušavaju da skinu ženama na ulici veo, vozači autobusa ne dozvoljavaju ženama sa burkom ili nikabom da uđu u vozilo, prodavci im zatvaraju vrata pred nosem.

Neredi posle policijskih kontrola

„O zakonu može svako da misli šta hoće, ali ne zaboravimo njegove kolateralne štete“, kaže Marvan Muhamed. On je portparol francuske Zajednice protiv i tvrdi da je od 2010. islamofobija eksplodirala u zemlji. „Ima građana – levičara, desničara ili desnih ekstremista – koji se pozivaju na zakon iz 2010. kako bi opravdali svoje diskriminišuće stavove prema muslimanima.“

Istovremeno, policajci, tokom rutinskih kontrola pokrivenih žena, sve su više meta napada. Posle nereda u Nantu i Marseju, situacija je u julu nedaleko od Pariza eskalirala. Letelo je kamenje, goreli kontejneri smeća. Policija je uzvratila suzavcem. Burka je ponovo bila u fokusu medijskog interesovanja.

Zakon pred sudijom

Sada je jedna mlada Francuskinja podigla tužbu protiv Republike. U poslednjoj instanci o zakonitosti zabrane burke odlučiće Evropski sud za ljudska prava u Strazburu; 23-godišnja Muslimanka se zbog zakona preselila u Veliku Britaniju i navodi da podiže tužbu svojevoljno, bez pritiska porodice. Intervjue, kako je saopštio njen advokat, ne želi da daje.

Prvo saslušanje u slučaju „SAS protiv Francuske“ održaće se u sredu (27.11). „Pozivaće se pre svega na član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji štiti pravo na privatan i porodičan život“, kaže Patrik Titiun, šef kabineta predsednika Evropskog suda. „Ona se žali da ne može da se odeva kako želi. To vidi kao povredu prava na privatan život.“ Osim toga, ona navodi i kršenje prava na slobodno okupljanje i zabrane diskriminacije.

Belgija koja takođe zabranjuje nikab, pridružila se Francuskoj kao treća strana u procesu.

Autorke: Karolin Lorenc / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković