Francuska bez vanrednog stanja

U noći terora 13. novembra 2015, drama sa taocima u Bataklanu još nije bila okončana, a tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland je već najavio da će uvesti vanredno stanje u čitavoj Francuskoj.

Tako su francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova i prefekti dobili specijalne nadležnosti u „borbi protiv terora". Naložili su oko 4500 pretresa kuća i stanova, zaplenili više od 600 komada oružja a više od 750 osoba se našlo u kućnom pritvoru – sve to bez sudskog naloga.

Vanredno stanje je produžavano šest puta

Tokom ove dve godine je sprečeno planiranje 32 napada, a vlada naglašava da je taj uspeh ostvaren upravo zahvaljujući vanrednom stanju. Ali, mnogi napadi nisu mogli da budu sprečeni. Na primer, onaj u Nici od 14. Jula 2016. sa 86-oro mrtvih. Ili onaj u kojem su, početkom oktobra, dve žene ubijene nožem – u Marselju.

Vanredno stanje je dosad produžavano šest puta, a pri tome su mere više pute pooštravane. Doduše, to nije izazvalo velike debate u Francuskoj. „Nisam ni znala da se to sada okončava", rekla nam je Parižanka Benedikt, i dodala: „Mogu da razumem to što smo imali vanredno stanje s obzirom na rizik od napada. Mislim da je to policiji olakšalo rad. Ali, vanredno stanje nije promenilo svakodnevicu Francuza".

Osećanje veće sigurnosti

„Vanredno stanje je bilo simbolično", smatra 24-godišnji Eliot: „Možda je njegov završetak dobra stvar, jer to će umiriti ljude. Ali, možda je manje dobro zato što bez vanrednog stanja bezbednost nije tako optimalna".

I zaista, čini se da je vanredno stanje mnogim Francuzima dalo osećanje veće bezbednosti. Jedna anketa iz avgusta je pokazala da da je većina građana bila za njegovo produženje, pa i pooštravanje.

Građanska prava su ograničena

Niko se nije žalio na to što su za vreme vanrednog stanja građanska prava bila oganičena – i to ne valja, smatra ekspertkinja za ljudska prava i profesorka krivičnog prava Kristin Lazerg: „U našoj zemlji postoji neka vrsta zavisnosti od vanrednog stanja. To je zavisnost od mera koje ograničavaju slobodu. Uopšte nema osećanja da to štiti zajedništvu nacije ili vodi u stigmatizaciju dela građana – posebno muslimana."

No sada, posle tačno dve godine, sa vanrednim stanjem je gotovo. Na snagu je stupio novi antiteroristički zakon. On je pun odredbi koje su očigledno inspirisane vanrednim stanjem. Zato je on među francuskim pravnicima i braniteljima ljudskih prava vrlo sporan.

Francuski predsednik Makron brani novi zakon: „Ostajemo u okvirima pravne države, posebno pod kontrolom sudija; prvi zadatak države jeste da garantuje bezbednost svojih građana i svoje teritorije. Ta bezbednost mora postojati da bi naše slobode mogle da se u potpunosti poštuju".

sb,ard,

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android