1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Formula za lepo rasploženje: rad, meditacija, trčanje, Mocart i ...

Kako nasataje lepo raspoložnje?I gde?Zašto je tako kratkotrajno?Kako možemo da ga izazovemo ,proizvedemo?I da li je uopšte moguće definisati lepo rapoloženje –za nekoga su to trenuci gledanja sopstvenog deteta dok se igra, prolazak alejom rascvetanog drveća u maju, zvuci omiljene muzike...

default

„Lepo raploženje je kad sam u skaldu sa sobom bez velikog razmišljanja o tome...“Ovim je Andrea Abele Brem ,profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Erlangenu rekla da o aktuelnom raploženje ratzmišljamo samo onda kada se predje kritična tačka, donja ili gornja – dakle kada intenzivno osećamo sreću ili neserću.

Alfred Belebaum upravnik instituta za istržaivanje sreće u holandskom gradu Valendar kaže da je pitanje – šta je to lepo rapoloženje skoro nemoguće odgovoriti.

Dve stavri u su ljudi još od antičkog doba viedeli na sit način – čovek teži sreći i dobor rasploženje je na žalost kratkotrajno.

„ To možete da nadjete i u Bibiliji, u starom testamentu u knjizi Propovednika se kaže

- Ja rekoh srcu svom , okušaću te s veseljem, pa ćeš da se nasladiš od radosti.I gle, i to beše taština...i trčanje za vetrom.-

Tomas Radler je naučnik, neurolog i psihijatar na univerzitetskoj klinici Ependorf u Hamburgu. Kada govori o doborm rasploženju njegov glas se promeni, kao da ga grize savest.

„Mi znamo tako mnogo o depresijama. A lepo rasploženje? U njemu uživamo i gotovo. Njega je mnogo teže indukovati od negativnih osećanja. Za tugu, odvratnost, bes postoje okvirni uslovi. Mogu da vam pokažem slike koje će vas skoro sasvim sigurno razbesneti. Ali ne znam šta bi moglo da vas oraspoloži... Mi tek sada, na nivou neurobiologije ,učimo o čemu se tu radi...”

Ipak, u poslednjih 15 godina istraživanje srće je u trendu – a od toga u naučnom smislu profitira I lepo raspoloženje. Glavnu reč vode naučnici koji naša rasploženja prevode u hemijske signale I svuda treže neurotransmiterei hormone.

Američki bilog Li Berk otkrio je da u suzama radosnicma ima mnogo više takozvanih T ćelija koje uništavaju slobodne radikale nego u suzama koje prilivamo zbog tuge I bole.

Dakle lepo raspoloženje jača imuni system.

Artur Stoun ,načnik iz Njujorka pronašap je i sluzi nosa muškaraca koji se čseto smeju toliko mnogo imunoglobulina koji jačaju imuni sistem da je odmah morao to i da objavi...

Naučnivi sa instituta na Univerzitetu u Frankfurtu uporedjivali su probe pljuvačke člnova hora koji koji su upravo probali Mocartov rekvijem sa onima koji su ih slušali.Pevači se nisu samo subjektivno bolje osećali već su i objektivno bili bolje i svežiji od publike – imali su više imunoglobulina A i manje kortizola u probama, takozvanog hormona stresa.

Dakle, naučno dokazano - ko peva zlo ne misli!

Mnogi naučnici u ovoj oblasti govore o mozgu kao o kućmoj apoteci koju samo uvek treba pravilno popunjavati.A različiti hormoni kod njih dobijaju etikete kao u filmovima – god guy und bad guy.

Fluoxetin – podiže štimnug i želju za kontaktima.

Melatonin –ekstremno bad guy –javlja se samo u tami i vuče sve na dole.

U ovakom naučnom, neurobiološkom pozitivizmu nema mesta za ego I slobodnu volju.Čovek kao marioneta visi na koncima svojih sinapsi…kojima upravlja neko labilno stvorenje.

Framceutskla industrija odavno profitira od takvog shvatanja ljudskih rasploženja I proizvodi uveknove lifestyle lekove,koji više utiču na životne navike nego na bolesti..

Naravno da se lepo rasploženje može dobiti na recpt.Više od 20 milijrdi dolara koncerni daju godišnje za razvoj takozvanih mind- doping preparata kojima se navodno hormoni mogu manipulisti.

Možda je ovaj kasni bum istržavanja ljudske sreće u vezisa tim strogim maksimama univerzalin istina poltičkih utopija,koje su dugo davale smernice nauci – šta treba a šta ne treba misliti I istraživati.Šezdestih I sedmdestih još se radilo na emancipaciji društva I spasavanju celog čovečanstva – pa su takve bsmislice kao što je lepo rasploženje I sreća pojedinca morali da se nadje u pozadini.

Jedan od pionira u ovoj oblasti,madjarsko američki naučnik Mihalj Čiksentmihalji.On je 1974 ispitivao hilejde ljudi – šta ih oraspložuje,šta upravo rade kada su poseldnji put bili srećni

Rezultat glasi – čovek nije najsrećniji dok u ležaljici jede čokoladu ili dok vodi ljubav – nego dok radi.

Pritom se ne misli na prosečnog čoveka I njegov otudjujući, rascepkani radi koji izaziva stres – nego na njegovu suprotonost – flow.

Tako Čiksentmihalji naziva stanje u kojem se čovek nadje kada se potpuno udubi u ono što radi, trenutke kada se stapaju koncentracija, umeće I oduševljenje.U tim tihim trenucima sreće stapanja čoveka sa onim što radi – gubi se osećaj za vreme, mesto I ego.

Čiksentmihalji je ovo stanje primećio sam okod ljudi koji rade samostalno, u trenucima iskušenja koje je ipak savladivo. Prilkom rešavanja zadatka centar za nagradjivanje u našem mozgu je veoma darželjiv I luči velike kolčine dopamina I drugih opijata iz sopstvne proizvodnje.

U medjuvremnu postoji obilje praktično – pragmatičnih saveta za poboljšanje raspoloženja .U ženski mčasopisima se svake nedlje pojavljuju nove namirnice koje navodno poboljšavaju rasploženje.

Andrea Abele Brem pored rada, preporučuje smeh, trčenje I meditiranje.Smeh sam po sebi dobor deluje na čoveka a džoging se preporučuje jer je ritmičko kretanje o kojem ne mora da se razmišlja.To nema veze sa endorfinima koji se luče samo u ekstremnim slučajevima.

A šta je sa meditacijom?

Ričard Dejvidson, psiholog sa Univerziteta Viskonsin dokazao je da je lepo rasploženje smešteno odmah iza čeone kosti sa leve strane – u levom frontalnom korteksu.

Aktinost ovog dela mozga u direktno je proporcionalna suštinskom rasploženju čoveka. Što je aktivniji ovaj region tim je je budniji srećniji čovek. U desnom prednjem kortesku smešetni su stres i nervoza.

U stanju Čiksentmihaljijevog floua – neuroni u levom prednjem koretksu nude pravi vatromet!

Dejvidson je uveren da čovek može da nuči kako da bude srećan ,ako što može da nači da igra stoni tenis ili da svira klavir.I sobzirom da je Dejvodson na sebi iskusio pozitivan uticaj meditacije – zamolio je Dalaj Lamu da mu pomogne.Ovaj mi je sa tibeta u Viskonsin poslao 8 njemu bliskih monaha.

Elektroencefalogrfom i maegnetnom rezonancom isptini su moždani talasi Tibetanaca i vesela uravnotećženst o kojoj se priča u Budizmu postala je merljiva namodernijim uredjajima.

Mnogi bi sada reklo – pa tu se radi o iskusnim ljudima koji celog života samo meditiraju– medjutim Dejvidson je posle ovog ekspermnta sa adptima na dvomesečni kurs meditacije za početnike poslao radnike jedne firme.Ispostivlo se da su oni po povratku sa kursa imali aktivni prednji levi korteks nego radnici ise firme koji neisu bili na kursu.

Dakle ,čovek ne mroa da bude iskušenik ili prosvetljen da bi moga da trenira lepo raploženje.

Ovo je utoliko dobra vest – jer nauka u ovoj oblasti polazi od toga da su naše sklonosti ka lošem ili dobrom rasploženju odredjene nasledjem , genetski.

I na kraju , ako se spoje Dejvidsonova i Čiksentmihaljiijeva sazanjja – dobjiamo onu prastaru fromulu kaludjera Benedikta – Ora et labora – meditraj i radi.

I tu i tamo trčenje i slušanje Mocartovih arija.medjutim ima tui još nešto što nije u skaldu sa Bendiktom.

Naučnici su potpuno saglasni u jednom – seks takodje doprinosi doborm rasploženju.

  • Datum 20.05.2006
  • Autor Ziddojče cajtung (magazin)
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAgJ
  • Datum 20.05.2006
  • Autor Ziddojče cajtung (magazin)
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAgJ