Fleksibilnost ili pristrasnost?

Jedina pozitivna strana, ako se tako može reći, odluke haškog suda ogleda se u tome što u osudi takvog čina nema nikakvih razlika između vlasti i opozicije u Srbiji. Čak su male, nebitne razlike u oštrini tih osuda. Takav potez daje, istovremeno, podstrek radikalnim političkim snagama da ponovo ožive teze o zavjerama međunarodne zajednice čime se u javnosti stvara još veća odbojnost prema haškom sudu. Predstavnik za štampu Demokratske stranke, Đorđe Todorović, kaže za Radio Dojče vele da je takva odluka višestruko štetna:

«Mi smatramo da se na ovaj način uspostavljaju dvostruki standardi Haškog tribunala. Isto tako, na ovaj način omogućava se ljudima koji su činili ratne zločine da se bave politikom koja je, na kraju krajeva, dovela do tih ratnih zločina za koje postoje indicije da su ih oni počinili. Sve u svemu osuđujemo ovo, ne slažemo se sa ovom odlukom i smatramo da je to jedan opasan presedan koji je Haški tribunal uspostavio».

Politički analitičar, Slavko Živanov, blizak Demokratskoj stranci Srbije smatra da će ovakvo ponašanje haškog suda dovesti do još većeg haosa u poimanju tumačenja pojmova pravde i nepravde:

«Takva odluka je skandalozna, nemerljivo štetna i može se reći da je reč i o bezobrazluku. Haški tribunal nikada nije uspeo da dokaže, a posebno to neće moći da uradi posle ovakvih odluka da nije i politički sud. U ovom slučaju, ukoliko Trbunal ne uvaži žalbu Tužilaštva i ne promeni odluku potencijalno je dozvolio Haradinaju da učestvuje u pregovorima o budućem statusu Kosova. Sama ta užasna predpostavka svakom odgovornom čoveku dovoljan je razlog da se duboko zamisli nad pitanjem: šta je zapravo Tribunal? Na jednoj strani, Eidev izveštaj govori da nealbansko stanovništvo na Kosmetu a, pre svega, Srbi nemaju pravo na život, a na drugoj strani Tribunal omogućava optuženom za zločine nad Srbima da se bavi političkim radom. To znači, da nastavi promociju svoje politike».

Ko bi u ovom trenutku trebalo da reaguje, upitali smo našeg sagovornika:

«Nad ovakvom odlukom zaista bi trebalo da se zamisle, pre svega, odgovorni u EU. U ime kakvih ciljeva bilo ko u svetu ima pravo da zahteva od jedne zemlje saradnju sa Tribunalom kada na drugoj strani Tribunal doprinosi politici koja za cilj ima promociju zločina i promenu međunarodno priznatih granica u Evropi».

Naši sagovornici i uopšte javne ličnosti ukazuju na teške posljedice odluke haškog suda po cio region u kome je pitanje ratnih zločina isuviše osjetljivo tako da naginjanje bilo kojoj strani, u ovom slučaju albanskoj, izaziva i ponovo podstiče međunacionalnu mržnju koja je bila jedan od uzroka proteklih ratova.

Ejub Štitkovac