Fleksibilno radno vreme | Mozaik | DW | 01.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Fleksibilno radno vreme

Sve više nemačkih preduzeća nudi mogućnost fleksibilnog radnog vremena koje zaposlenima omogućava lakše usklađivanje porodičnih obveza, slobodnog vremena i posla. Ali te fleksibilnost ima i svoju cenu.

Ulrike Pferner

Ulrike Pferner

Petak je, 14 sati. Ulrike Pferner napušta kancelariju jer mora da ode po svog trogodišnjeg sina u vrtić. Za njenog poslodavca to nije nikakav problem jer će ona to što ranije odlazi, nadoknaditi neki drugi dan. Ona radi kao asistentkinja u građevinskoj firmi „Kriger i Šram“ u Dingelštetu, koju je pre godinu dana savezna vlada proglasila najboljim nemačkim malim preduzećem u kategoriji „Radno vreme prilagođeno porodici“. Onaj ko tu radi ima pravo na plaćeno mesto u vrtiću, u kancelarijama postoji deo za pisanje domaćih zadataka, a tu je još i niz drugih, zanimljivih ponuda, poput masaže i fitnesa.

Sve više nemačkih preduzeća sledi taj trend. Prema podacima saveznog Ministarstva privrede, četiri od pet preduzeća nude modele za fleksibilno radno vreme.

Prednosti i za preduzeća

„Fleksibilno radno vreme nudi brojne prednosti“, kaže Roland Volf, rukovodilac odeljenja Radno i tarifno pravo Saveza nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) i objašnjava: „Time se zaposlenima nudi mogućnost da, u skladu sa zahtevima i mogućnostima firme, usklade svoje porodične obaveze i radno vreme.“

Roland Volf

Roland Volf

Prednosti ima i firma ukoliko je velikodušna po pitanju radnog vremena. Naime, zadovoljni radnici su po pravilu i angažovaniji na poslu. Manuela Maške, ekspertkinja za tarifne pregovore u fondaciji „Hans Bekler“, bliskoj sindikatima, navodi još jedan razlog: preduzeća sa fleksibilnim radnim vremenom mogu bolje da koriste svoje kapacitete. „Kada ima mnogo posla, treba i više radne snage, a ako je posla manje onda treba i manje radnika“, kaže Manuela Maške.

Najvažnija je veličina firme

Veliki koncerni, kao što su na primer Boš, BASF ili Folksvagen, već godinama pokušavaju da privuku stručnu radnu snagu tako što nude posebne pogodnosti što se tiče radnog vremena. Takvim velikim firmama je znatno lakše da sprovode modele sa fleksibilnim radnim vremenom. Ali firma „Kriger i Šram“ iz Dingelšteta pokazuje da to mogu i mala preduzeća.

Ulrike Pferner je u toj firmi zaposlena sedam godina. To koliko je njena firma fleksibilna, pokazalo se i kada je ta asistentkinja ostala u drugom stanju. Nakon porodiljskog odsustva najpre je radila sa skraćenim radnim vremenom, a potom je odlučila da će da radi 20 sati nedeljno u kancelariji, a 10 od kuće. Malo po malo povećavala je satnicu. Bez obzira na to što sada radi puno radno vreme, kada je njeno dete bolesno, ona se samo javi u kancelariju i onda radi od kuće.

Nemačka kao uzor

Manuela Maške

Manuela Maške

Ta fleksibilnost ima i svoju cenu. Manuela Mađke upozorava da time nestaje granica između privatnog i poslovnog života. Nedavno je anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Aris 505“ pokazala da trećina zaposlenih redovno radi od kuće. Većina njih je navela da tako mogu bolje da usklade porodični život i posao. Međutim, svaki drugi ispitanik istovremeno je kritikovao to što takav način rada dovodi do mešanja privatne i poslovne sfere.

Ulrike Pferner i sama ima iskustva s tim, pa zato savetuje: „Morate da budete konsekventni i reći: sada je dosta.“ Kada imate slobodan dan, računar jednostavno ostaviti isključen. Iako ta fleksibilnost ima svoju cenu, Ulrike Pferner svodi pozitivan bilans: „U svakom slučaju sada sa detetom uživam sve prednosti fleksibilnog radnog vremena.“

Roland Volf je uveren da će tu mogućnost ubuduće nuditi sve više preduzeća. On dodaje da Nemačka, pored skandinavskih zemalja, već sada prednjači na tom planu.

Autorke: Ana Peters / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković