1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Fiskalnim paktom protiv velikog zaduživanja

Današnji samit EU nadovezuje se na pregovore koji se vode od kraja decembra. Njihova glavna tema je finalizovanje teksta novog budžetskog sporazuma o kojem je politička odluka doneta na samitu EU, 9. decembra.

default

Evro

Pregovori su se vodili na nivou najviših zvaničnika zemalja EU, uključujući i Veliku Britaniju koja je odbila da potpiše taj sporazum. Prema tom dogovoru o uvođenju fiskalne discipline, da bi se izbegla nova kriza i povukao ceo konintent u recesiju, zemlje članice EU prihvataju stroga pravila za ograničenje godišnjeg deficita državnog budžeta i dozvoljavaju Briselu uvid u svoje budžete.

Samit EU trebalo bi da donese fiskalni pakt za spas Evrope. Antidužnički pakt je pod pritiskom nemačke vlade bukvalno isceđen iz suve drenovine. U skladu sa filozofijom spasa evra: najvažnije je da se duh troškarenja opet zarobi u flašu. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele u paktu vidi „veliki korak u pravcu stvaranja Evropske unije stabilnosti. Tako ćemo povratiti poverenje građana i tržišta.“

Stabilnost – to su obećali još oci evra. Zato su smislili istoimeni Pakt sa poznatom granicom deficita od tri procenta. Kojeg se, doduše, niko nije pridržavao. Ali, sada će biti drukčije, obećava nemačka kancelarka. „Sve zemlje treba da u svoje ustave ugrade dužničke kočnice. Evropska komisija bi istovremeno mogla da nadgleda kako se ko pridržava tih odredbi, a njihovo sprovođenje bi mogao da kontroliše i Evropski sud“, rekla je kancelarka.

Zahtev Brisela preteran

Dužnička kočnica bi značila da su se zemlje koje učestvuju u Paktu obavezale na usaglašen budžet. Kao deficit bi trebalo da se toleriše samo još suma manja od 0,5 odsto bruto-društvenog proizvoda. Osim ako posredi nisu „neuobičajene okolnosti“. Zahtev da se ovakve smernice ugrade u državne ustave je preteran, smatra stručnjak za privredu iz Brisela, Danijel Gros.

„Govori se samo o tome da je poželjno da se dužnička kočnica ugradi u ustave, ali ako se to ne učini, onda to nije učinjeno“.

Ona zemlja koja se nije obavezala na uvođenje dužničke kočnice, mogla bi da bude tužena Visokom evropskom sudu – a to bi moglo da ima bolne posledice. Trenuto se razmišlja o kazni u visini od 0,1 odsto bruto društvenog proizvoda. U zavisnosti od toga o kojoj se zemlji radi, to bi mogle da budu milijarde. Evropska komisija, doduše, kao zadužena za ekspertizu, ne bi smela da podnosi takve tužbe, već bi morala da nađe vladu spremnu da to učini.

Autori: Martin Bone (Brisel, ARD) / S. Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM