Finansiranje islama iz legalnih izvora

U Francuskoj ima oko 2.500 džamija i mesta za molitve, ali versku službu obavlja samo 301 imam. Oko 20 odsto džamija podignuto je donacijama iz drugih zemalja, a imami su mahom školovani u inostranstvu. To je osnovni razlog što se pokreće pitanje finansiranja izgradnje mesta za obrede islamske veroispovesti i obrazovanja imama, kako bi se sprečili ekstremistički uticaji i radikalizovanje vernika, a islam „našao svoje mesto u Republici“, kako je rekao predsednik vlade Manuel Vals.

Sredstva za te svrhe ne može izdvajati francuska država, jer bi to značilo kršenje zakona iz 1905. o razdvajanju crkve od države. Zato je predsednik Fransoa Oland najavio aktiviranje Fondacije za islam u Francuskoj, koja bi regulisala ta pitanja i nagovestio da bi na čelo te institucije mogao biti postavljen bivši ministar i predsednički kandidat Žan-Pjer Ševenman. Taj predlog otvorio je novu polemiku: zašto Ševenman, a ne neka ličnost iz zajednice muslimana?

Koga na čelo Fondacije za islam

Olandu nije zasmetalo Ševenmanovih 77 godina, ni približavanje bivšeg socijaliste desničarskoj (suverenističkoj) partiji „Uspravno Francuska“, a najmanje to što nije musliman. Međutim, zasmetalo je drugima.

Muhamed Marvan iz Kolektiva protiv islamofobije u Francuskoj je ogorčen: „Kakva nam se to poruka šalje? Da među četiri miliona muslimana u Francuskoj nema niko vredan te funkcije! To je ukaz odozgo, autoritaran i kolonijalistički.“

Ta još nezvanična kandidatura nije ni na levici ni na desnici naišla na bezrezervno odobravanje. I na jednoj i na drugoj strani postavlja se pitanje da li bi na čelu fondacije koja reguliše ulaganja u izgradnju džamija, obrazovanje imama i druge potrebe praktikovanja muslimanske religije trebalo postaviti nekoga ko nije „muslimanske kulture“. Ne znači li to staviti muslimane pod nadzor?

Ministarka za porodicu, decu i prava žena Lorans Rosinjol smatra da bi ličnost za takvu funkciju „trebalo da bude muslimanske kulture i dobar poznavalac islama, što Ševenman svakako nije“. Po njenom mišljenju, „najbolje bi bilo da na toj funkciji bude žena, koja ima čvrst stav o ravnopravnosti muškaraca i žena“.

Bris Ortfe, desna ruka bivšeg predsednika Nikolasa Sarkozija kaže: „Ševenman je čovek velikog iskustva i dostojan svakog poštovanja, ali njegov izbor za ovu funkciju ipak iznenađuje jer je on potpuno stran religiji muslimana. To je kao kad bi konferenciji francuskih biskupa predsedavao budista.“

I centrist Fransoa Bajru, bivši predsednički kandidat, takođe je skeptičan i postavlja pitanje: „Kako ovaj iznenađujući izbor objasniti muslimanima? Šef institucije od ključnog značaja za vaš život nije vaše religije i kulture, a teško da može na vaš način i shvatiti kako finansirati izgradnju i funkcioniranje mesta gde ćete se moliti.“

„Ja beskrajno poštujem Ševenmana, ali njegovo imenovanje za šefa Islamske fondacije značilo bi tutorstvo nad muslimanima, kao da oni ne mogu sami da odlučuju o tome“, rekla je članica Senata, ekologistkinja Ester Benbasa.

Ima, istina, i drugačijih mišljenja. Amar Lasfar, predsednik Unije islamskih organizacija Francuske smatra da Ševenman zaslužuje tu poziciju: ima veliko iskustvo u odnosu sa islamom u Francuskoj, zalagao se za muslimane, kao ministar protivio se učešću Francuske u ratu u Iraku 1991. godine. „Musliman ili ne, važno je biti kompetentan“, kaže Lasfar.

Sam Ševenman izjavio je da će saopštiti svoj stav u odnosu na mogućno imenovanje kad se vrati s odmora. „To je ozbiljan i težak zadatak, ali od tolikog interesa za Francusku, da se ne bi smelo od njega kriti“, rekao je on.

Zašto je Fondacija bila neuspešna

Polemika se rasplamsala, iako je sâm predsednik Oland debatu o kandidaturi i o svim pitanjima finansiranja islamske veroispovesti najavio za kraj leta ili prve dane kalendarske jeseni. Jedno je sigurno: ne može se zabraniti strano investiranje samo u džamije, dok, na primer, Rusija finansira izgradnju pravoslavne katedrale „Sveto trojstvo“ nedaleko od Ajfelovog tornja.

Sama Fondacija za islam u Francuskoj prvobitno je osnovana još 2005. kao telo Francuskog veća islamske veroispovesti, da bi pomogla njenim potrebama, ali od samog početka bila je neuspešna. Kako se navodi u komentarima francuske štampe, njeno funkcionisanje paralizovali su oni zbog kojih je osnovana. „Fondaciju su podrivali oni kojima je u interesu da se islam finansira sa strane“, kaže nekadašnji blagajnik Fondacije. „Oni su je sabotirali i onemogućavali njenu delatnost jer izgradnja džamija iz sredstava pod bilo kakvom kontrolom nikako im nije išla u račun.“ Aktiviranje Fondacije podržalo je apelom i 40 muslimanskih intelektualaca i profesora univerzitetâ.

Sredstva Fondacije za islam formirali bi sami vernici i privatni donatori, a dolazila bi i iz drugih legalnih izvora. U opticaju je, na primer, ideja da se u tu svrhu uvede taksa na prodaju halal-mesa i drugih proizvoda koji nose tu oznaku i mogu se kupiti u francuskim samouslugama.

Taj sektor ima godišnji promet od pet milijardi evra. I najmanja taksa značila bi ogromna sredstva za Islamsku fondaciju, ali ima već glasova da je to nemogućno ostvariti, a da se ne prekrši pomenuti zakon iz 1905. Uz to, problem je i to što četiri miliona muslimana (po nekim procenama i više), od kojih su tri miliona vernici, nisu jedinstvena zajednica nego konglomerat svih struja u islamu, počev od šiita i sunita do geografskih i nacionalnih varijanti, zbog čega do sada ni jedan pokušaj stvaranja zajedničkog tela islamske religije u Francuskoj nije do kraja uspeo. Međutim, izgradnja džamija je u ekspanziji. U poslednjih deset godina izgrađeno ih je blizu stotinu, a trenutno je u različitim fazama izgradnje još oko 300 projekata širom Francuske. Više od šezdeset imaju i munare.

Raste nepoverenje prema islamu

I dok traju rasprave o tome, prema poslednjim sondažama Francuskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja, raste nepoverenje katoličkih vernika prema islamu. Pre četiri godine – 2012. – 40 odsto katolika bio je protiv izgradnje džamija u Francuskoj. Danas je taj procenat znatno veći – 55 procenata. U istom periodu porastao je i broj onih koji smatraju da je prisustvo muslimana „pretnja za identitet naše zemlje“ – sa 47 odsto na 55 odsto, a za celih 11 procenata onih koji smatraju da su „prisustvo i uticaj islama preterani“ – sa 60 odsto na 71 odsto.

Izvesno nepoverenje se oseća i danas (15.8), tri sedmice nakon ubistva sveštenika Žaka Amela, na dan Uznesenja Marijinog (dan Velike Gospe), kad su na poziv predsednika Konferencije biskupa Francuske Žorža Pontjea katolički vernici u crkvama palili sveće za ubijenog sveštenika i „molili se za Francusku“. „Katolici su se svakog 15. avgusta molili za Francusku, ali ta tradicija se izgubila posle Drugog svetskog rata. Vreme je da se obnovi“, rekao je nadbiskup Pontje u svom pozivu.